avatar_jelajelena

ŠLJIVA

Započeo jelajelena, Novembar 22, 2010, 07:49:48 POSLE PODNE

prethodna tema - sledeća tema

0 članova i 2 gostiju pregledaju ovu temu.

jelajelena



Najravnomernije i najbolje osunčavanje voćaka jeste kada se redovi šljive pružaju u pravcu sever-jug.

Cvetni pupoljci šljive mogu tokom dubokog zimskog odmora da izdrže temperature od -19 do -34oC.

Domaća šljiva najbolje uspeva u rejonima sa godišnjom sumom padavina od 700-1000 mm, a sumom padavina u vegetacionom periodu od 350-600 mm i relativnom vlagom vazduha od 75-85%

Za šljivu su povoljna duboka, rastresita, propustljiva, bogata organskom materijom i plodna zemljišta, slabo kisele reakcije (pH 5,5-7,0).
SORTE ŠLJIVE

ČAČANSKA LEPOTICA. Nastala 1961 u Čačku, priznata 1975, a zaštićena 1991. godine. Prorodi u drugoj ili trećoj godini. Tolerantna je prema šarki šljive. Sazreva srednje rano (krajem jula ili početkom avgusta). Ovo je jedna od najboljih stonih sorata šljive u svojoj dobi sazrevanja. Dobro podnosi transport. Postiže visoku cenu na tržištu.

STENLI (STENLEY). Stvorena je u SAD. U Srbiji se gaji od 1956. godine. U savremenim zasadima šljive u Srbiji je vodeća sorta. Sazreva u drugoj polovini avgusta. Rano prorodi, redovno i obilno rađa i tolerantna je prema virusu šarke. Plod se koristi za potrošnju u svežem stanju, sušenje, rakiju i druge oblike prerade. Sveži plodovi ove sorte se izvoze.

ČAČANSKA RODNA. Stvorena u Čačku, priznata 1975, a zaštićena 1991. godine. Sazreva krajem avgusta. Koristi se kao stona sorta, za razne oblike prerade, a posebno za sušenje. Veoma je rodna. Jedna je od ekonomski najznačajnijih sorata u novim zadadima u Srbiji.

VALJEVKA. Stvorena u Čačku, priznata 1985, a zaštićena 1991. godine. Sazreva krajem avgusta i početkom septembra. Koristi se za sušenje i druge vidove prerade, stonu upotrebu i sl.

POŽEGAČA (MAĐARKA). Sazreva krajem avgusta i početkom septembra, a na većim nadmorskim visinama zri do kraja septembra. Koristi se za potrošnju u svežem stanju, sušenje, konzervnu industriju i rakiju.

VALERIJA. Stvorena u Čačku, a priznata 1987. godine. Sazreva krajem jula i početkom avgusta. Stona je sorta lokalnog značaja.

ČAČANSKA NAJBOLJA. Stvorena je u Čačku, priznata 1975. godine, a zaštićena 1991. Sazreva sredinom avgusta. Može se koristiti za zamrzavanje i preradu.

ČAČANSKA RANA. Stvorena u Čačku, a priznata 1975. godine. sazreva početkom jula. To je rana i rodna stona šljiva, krupnih i kvalitetnih plodova koji trpe transport. Na tržištu postiže visoku cenu.

KALIFORNIJSKA PLAVA (CALIFORNIA BLUE). Stvorena je u SAD. Sazreva sredinom jula. Koristi se kao stona šljiva i za preradu.

ČAČANSKI ŠEĆER. Stvorena u Čačku, a priznata 1975. Sazreva krajem avgusta i početkom septembra. Vrlo je pogodna za sušenje i daje suvu šljivu odličnog kvalitet
PODIZANJE ŠLJIVIKA

 

Krčenje prethodnih višegodišnjih zasada ukoliko ih je bilo.

Uništavanje korova.

Ravnanje terena.

Popravka siromašnijih zemljišta unošenjem 50 tona organskih đubriva (stajnjak) i 700-800 kg/ha NPK     0:15:30 ili 8:4:24 pre duboke obrade zemljišta.

Duboka obrada zemljišta.

Fina priprema zemljišta za sadnju.

Izbor i nabavka sadnica za podizanje šljivika. S obzirom da je šljiva višegodišnja biljka i da su za podizanje šljivika potrebna velika. finansijska sredstva, greška u nabavci sadnog materijala se ne može ispraviti i može dodatno skupo koštati proizvođača. Zato se preporučuje nabavka sadnica od registrovanih, proverenih i renomiranih proizvođača. Posebno je značajno da sadnice budu bezvirusne, naravno uz ostale kvalitativne osobine sadnog materijala šljive.

Šljiva se sadi od opadanja lišća u jesen do kretanja vegetacije u proleće. Najbolje je kada se šljiva sadi u jesen. Sve je lošija varijanta što se sadnja približava proljeću.

Kopanje jamića.

Po mogućnosti, koren sadnice pre sađenja umočiti u smešu jednog dela sveže goveđe balege, dva dela zemlje i jednog dela vode.

Sadnice se sade na istoj dubini na kojoj su bile u rastilu.

Pre stavljanja zadnjeg sloja zemlje kod sadnje, dodati 150 grama kombinovanog mineralnog đubriva (NPK).

Posle toga se doda još jedan tanki rastresiti sloj zemlje.

Da bi se uspostavio bolji kontakt žila sadnice sa zemljom, to se postiže gaženjem zemljišta oko sadnice i zalivanjem.

Posađene sadnice se ranije u proleće skrate na 90 cm iznad zemlje.

Šljiva se sadi na rastojanju 5 metara između redova i 4, 3 ili 2 metra rastojanja između sadnica u redu. U poslednje vreme se zasadi šljive podižu na rastojanju 5x2 metra. Ova gustina sadnje zahteva intenzivno rezanje i primenu intenzivne agrotehnike.


Čačanska lepotica

Stvorena je u Institutu za voćarstvo u Čačku. Ova sorta sazreva krajem jula meseca. Plod je srednje krupan, prosečne mase 30 do 40 grama, okruglastog oblika i vrlo privlačnog izgleda. Vrlo kvalitetna sorta šljive, čiji plodovi su prvenstveno namenjena stonoj potrošnji. Od plodova se, ako dobro sazru, može dobiti veoma kvalitetna rakija.

Stenlej

Američka sorta.Sazreva krajem avgusta, deset dana pre požegače. Plod je krupan, oko 35 grama, sladunjavog ukusa i osrednjeg kvaliteta. Dobro podnosi transport. Plodovi sorte stenli mogu se koristiti za potrošnju u svežem stanju, smrzavanje sušenje i preradu u rakiju i druge proizvode.
Čačanska rodna

Stvorena je u Institutu za voćarstvo u Čačku. Zri kada i stenlej. Plod je srednje krupan 25-30 grama. Meso ploda je žuto, čvrsto, slatkonakiselo, prijatnog ukusa i dobrog kvaliteta. Koštica je sitna i lako se odvaja od mesa. Plodovi su univerzalne namene. Daje vrlo kvalitetnu rakiju.

Požegača

Sazreva u prvoj polovini septembra. Plod je sitan, oko 17 grama ali vrhunskog kvaliteta, tako da je odlična za preradu posebno u rakiju.

Facebook   Instagram   Tiktok