Pasulj

[jelajelena]

Pasulj



Pasulj je jednogodišnja biljka iz porodice mahunarki, velike hranljive vrednosti. Najpoznatija je i najrasprostranjenija mahunarka u celom svetu i kao povrtarska kultura ubraja se u grupu zrnastih mahunarki. Neutralan ukus pasulja omogućava niz kombinacija s različitim namirnicama i začinima, a dostupnost tokom cele godine njegovu široku primenu pri kuvanju. U istoriji ljudske ishrane pasulj, grašak, sočivo i druge mahunarke nalazimo vrlo rano u upotrebi. Pasulj je svakako najpoznatija mahunarka, donesen iz Amerike u Evropu u 16. veku zajedno s krompirom i kukuruzom. Nijedna povrtarska kultura, osim krompira, nije razvila toliko sorti i varijacija kao pasulj. Najveći proizvodači su Indija, Kina, Indonezija, Brazil i SAD. Poreklom je pasulj bio samo samo puzavica. Kultivar u obliku ,,žbuna" je selekcionisan tek nedavno. Kultivisanjem je odnegovano 70 vrsta pasulja, sa vegetacijom 70-90 dana.

Obrok pasulja uz malo kalorija i masti obnavlja zalihe gvožda i mangana, te na taj način povećava energiju i antioksidativnu zaštitu u organizmu. Smeđi, beli ili crveni pasulj jedan je od najboljih biljnih izvora proteina, siromašan je kalorijama, mastima i natrijumom. Klijanjem se povećava količina vitamina u pasulju, naročito vitamina E i C, a sušenjem zrno ne gubi svoje hranljive sastojke. Pasulj se pojavljuje u tradicionalnim kuhinjama celoga sveta od meksičkog pečenog pasulja do talijanskog pasta e fagioli.

Značaj pasulja

Pasulj se kao čist usev u Srbiji gaji na preko 20.000 hektara, sa prosečnim višegodišnjim prinosom od oko 1,3 t/ha. Dosta se gaji u združenoj setvi sa kukuruzam, ali površine statistički nisu obrađene.

Pasulj spada u grupu leguminoznih biljaka na čijem korenu u kvržicama žive bakterije azotofiksatori. Bakterije koje žive u simbiozi sa pasuljem mogu da koriste atmosferski azot koji se troši za potrebe rasta i razvića biljaka. Godišnje u zemljištu ovako stvorenog azota može ostati i preko 150 kg/ha.

Uslovi uspevanja

Zemljište za pasulj treba da je rastresito, plodno i humusno. Ne daje dobre rezultate na teškim, zbijenim i kiselim zemljištima sa visokim nivoom podzemne vode. Na zemljištima na kojima su se prethodne godine koristili preparati na bazi aminotriazina (Atrazin), posebno u većim dozama, ne treba gajiti pasulj zbog negativnog uticaja ostataka preparata na rast i razviće biljaka pasulja.

Pasulj ima velike potrebe za toplotom. Minimalna temperatura za klijanje je od 8-10 0C. Niske temperature već od - 0,5 0C do 1 0C uništavaju usev. Visoke temperature zajedno sa niskom relativnom vlažnošću vazduha utiču na opadanje cvetova (abortivnost), pri čemu mahune ostaju šture.

U toku celog vegetacionog perioda ima izražene zahteve za vodom. Samo uz navodnjavanje može se računati na siguran rod i odgovarajući prinos.

Ne podnosi gajenje u monokulturi. Najbolji predusevi za pasulj su strna žita i okopavine, a sam je odličan za većinu useva koji se gaje posle njega.

Obrada zemljišta

Obrada zemljišta zavisi od preduseva. Ako pasulju prethodi strno žito, vrši se zaoravanje strništa, a u jesen se ore na punu dubinu. Pasulj odlično reaguje na dublje oranje (30-35cm). U proleće se vrši zatvaranje brazde i predsetvena priprema. Predsetvenu pripremu najbolje je uraditi setvospremačem.

Đubrenje

Hemijska analiza zamljišta analizirana od strane stručnog lica uštedeće Vaš novac, a biljkama ce omogućiti izbalansiranu ishranu.

U plodoredu pasulj dolazi na drugo mesto. Najbolje je predusev đubriti stajnjakom. Pasulj spada u grupu leguminoza koje imaju mogućnost asimilacije azota, te za njegovo đubrenje treba koristiti formulacije sa manje tog elementa. Formulacija namenjena leguminozama je 10:30:20 ili 8:16:24.

1. 300-500kg/ha NPK (10:30:20) predsetveno + 100-150kg/ha KAN-a u fazi 3-4 stalna lista;
2. pred osnovnu obradu celokupna P i K dubriva, predsetveno celokupan N.

Ukoliko koristimo NPK (15:15:15), njegova orjentaciona doza je oko 500kg/ha uz dodatak prihranjivanjem 100kg/ha KAN-a, takođe sa kultiviranjem u fazi 3-4 stalna lista. Za prinos od 2 t/ha usev pasulja utroši oko 60 kg N, 80 kg P2O5, 90 kg K2O.

Način gajenja

Čist usev pasulja zahteva intenzivan način proizvodnje.
Ceo proces proizvodnje može biti mehanizovan. Gaje se sorte i populacije niskog rasta (čučavci).

Združen usev pasulja i kukuruza zasniva se setvom kukuruza i pasulja u naizmeničnim redovima ili setvom kukuruza i pasulja u isti red. Posebno treba imati u vidu da se kukuruz ne sme posejati gusto. Pri ovakvom načinu gajenja utroši se do 50 kg/ha semena pasulja. Ovako se osim visokih, lozastih mogu gajiti i niske sorte pasulja. Nedostaci združenog useva najčešće je smanjen prinos oba useva, velik utrošak radne snage (ručna berba). Pojava novih hibrida kukuruza koji se gaje u gustom sklopu i redukovano je korišćenje herbicida u kukuruzu.