Kalcijum (Ca) za izgradnju kostiju

[jelajelena]

Šta je kalcijum?

Kalcijum je gradivni element kostiju i zuba, neophodan je za mišićne kontrakcije, prenošenje nervnih signala, za izlučivanje hormona i enzima. Stalan nivo kalcijuma u krvi je neophodan da bi procesi u organizmu nesmetano funkcionisali. Paratireoidna žlezda je zadužena za stvaranje hormona koji regulišu nivo kalcijuma u krvi. Kalcijum se usvaja iz hrane i oslobađa se iz kostiju, kada ga nema dovoljno u hrani. Kosti su u procesu stalnog remodelovanja, iz njih se oslobađa kalcijum i u njih ugrađuje novi kalcijum. U toku detinjstva kosti se više izgrađuju, nego što se razgrađuju, u adolescenciji kosti se podjednako razgrađuju i izgrađuju, a kako čovek stari proces razgradnje postaje dominantan i dolazi do gubitka koštane mase. Naročito kod žena u postmenopauzi dolazi do slabljenja kostiju i razvoja osteoporoze.

Koštano tkivo je živo tkivo, koje se menja tokom života. Za vreme detinjstva i adolescencije, kosti rastu i gustina im se povećava do oko 30-te godine. Pošto je gubitak koštane mase, kao i izgradnja koštane mase postepen proces, što su jače kosti bile pre 30-te godine, kasnije će doći do pojave gubitka koštane mase sa starenjem. Zato je veoma važno unositi dovoljno vitamina D i kalcijuma tokom detinjstva i adolescencije. Gustina kostiju se povećava i bavljenjem fizičkom aktivnošću u kojoj kosti i mišići rade protiv gravitacije noseći telesnu težinu (hodanje, trčanje, plesanje, aerobik, skijanje). Dok aktivnosti u kojima se ne koristi telesna težina (plivanje, biciklizam, aerobik u vodi) ne utiču na gustinu koštane mase.

Kalcijum se koristi kod hipokalcemije, osteoporoze, osteomalacije, rahitisa, hipoparatireoidizma, tetanija. Kalcijum karbonat se koristi kod bubrežne insuficijencije za vezivanje fosfata. Kalcijumove soli se primenjuju i kao antacidi, za smanjenje kiselosti želudačnog sadržaja.
U kojim namirnicama se nalazi kalcijum?

Mleko, jogurt, sir i drugi mlečni proizvodi su dobri izvori kalcijuma i smatra se da su to glavni izvori u ishrani. Dobri izvori kalcijuma su i brokoli, kelj, karfiol, soja, kikiriki, seme suncokreta, orah, konzervirana riba sa kostima, voda bogata kalcijumom. Neke namirnice se takođe obogaćuju kalcijumom (hleb, sokovi, cerealije). Spanać je naročito bogat njim, ali sadrži i oksalnu kiselinu koja vezuje kalcijum i smanjuje usvajanje. Nerastvorna vlakna iz biljnih proizvoda takođe smanjuju usvajanje istog.
Koje su preporučene dnevne doze?

Dnevne doze kalcijuma za odrasle do 25 godina starosti su 1000-1200mg, preko 25 godina 800-1000mg, u periodu trudnoće i dojenja 1200mg. Po ulasku u menopauzu, potrebe za kalcijumom se ponovo povećavaju na 1200mg dnevno. Kod dece do 60% kalcijuma iz hrane se usvoji u crevima, jer je tada organizmu potrebno mnogo kalcijuma za izgradnju kostiju. U adolescenciji usvajanje kalcijuma se smanjuje na 15-20%, a sa starenjem se dodatno smanjuje. U periodu trudnoće usvajanje kalcijuma se opet povećava. Apsorbuje se u prisustvu vitamina D.

Kalcijum u komercijalnim proizvodima se nalazi u obliku: kalcijum-karbonata, kalcijum-aspartata, kalcijum-citrata, kalcijum-glukonata, kalcijum-laktata (oblik kakav je zastupljen u mleku), hidroksiapatita. Kalcijum-karbonat je slabo rastvoran, slabo se usvaja, a mogu se javiti i neželjena dejstva: mučnina, gasovi, zatvor. Dodavanjem magnezijuma preparatima kalcijuma sprečava se pojava zatvora. Bolje se usvaja u kiseloj sredini, pa se citrat najbolje usvaja. Kalcijum-citrat se uzima na prazan želudac, a kalcijum-karbonat sa hranom, da bi se bolje usvojio u prisustvu želudačne kiseline. Osobe koje imaju problema sa povećanom kiselošću želudačnog soka treba da izbegavaju kalcijum-citrat.

Kod suplementacije bitan je sadržaj elementarnog kalcijuma, pa ako je na etiketi označen sadržaj kalcijum-karbonata, kalcijum-citrata i sl, treba preračunati koliko stvarno ima kalcijuma. Sadržaj od 500mg kalcijum-karbonata odgovara 200mg elementranog kalcijuma. Dakle, sadržaj kalcijuma je 40% za kalcijum-karbonat, 21% za kalcijum-citrat, 13% za kalcijum-laktat, 9% za kalcijum-glukonat. U bilo kom obliku bolje se usvaja ako se uzima u manjim dozama, 500mg ili manje odjednom. Ako je potrebno unositi veće doze kalcijuma, bolje je podeliti u dve ili više doza.

Istraživanja su pokazala da se kalcijum i drugi minerali bolje usvajaju iz hidroksiapatita (oblika u kome se minerali nalaze u kostima), nego iz drugih oblika kalcijuma. Mikrokristalni hidroksiapatit se dobija iz goveđih kostiju i ima visoku iskoristljivost u organizmu. Hidroksiapatit, osim što sprečava dalji gubitak koštane mase, takođe utiče na ponovnu ugradnju kalcijuma i drugih minerala u kosti.
Kome su potrebne povećane količine kalcijuma?

Osobe alergične na laktozu i vegetarijanci treba da vode računa o adekvatnom unosu kalcijuma iz namirnica biljnog porekla.
Da li se može uneti previše kalcijuma?

Suvišne količine kalcijuma se izlučuju iz organizma, a oprez je potreban kod oboljenja paratireoidne žlezde (hiperkalcemije), kamena u bubregu, trovanja D vitaminom, kancera. Povećana količina kalcijuma u ishrani smanjuje usvajanje drugih minerala (cinka, gvožđa, magnezijuma) i doprinosi razgradnji vitamina K.
Sa kojim lekovima istovremeno ne treba uzimati kalcijum?

Kalcijum ne treba uzimati istovremeno sa nekim lekovima (tetraciklini, preparati gvožđa, tiroidni hormoni, kortikosteroidi, bifosfonati), jer se kalcijum vezuje za njih i smanjuje im apsorpciju.
Napomena

Ne treba unositi više od 2500mg kalcijuma dnevno. Osobe sa oboljenjima bubrega ne treba dodatno da ga unose u organizam, oni koji su skloni pesku ili kamenu u bubregu, kod zatvora, dehidratacije, srčanih aritmija.

Kamen u bubregu nastaje deponovanjem kalcijuma i soli urata (uratni kamenci), poreklom iz mesa i kalcijuma, i soli oksalata (oksalatni kamenci), poreklom iz biljnih izvora. Nastanak kamena u bubregu u vezi je sa povećanim unosom oksalata i smanjenim unosom tečnosti, ali ne i sa povećanim unosom kalcijuma. Unošenjem dovoljnih količina tečnosti sprečava se nastanak kamenaca.