NA DAN NJENOG VENCANJA

[jelajelena]

Velimir Rajic
NA DAN NJENOG VENCANJA

I srušiše se lepi snovi moji,
jer glavu tvoju venac sad pokriva,
kraj tebe drugi pred oltarom stoji-
prosta ti bila moja ljubav živa!

Čestit'o sam ti.I ti reče: ,,Hvala!,,...
a da li znadeš da se u tom času
granitna zgrada mojih ideala
sruši i smrvi i u pep'o rasu?

Al ne!Ne vidim od toga ni sena;
po tvome licu radost se razliva...
I svršeno je!Ti si sada žena-
Prosta ti bila moja ljubav živa!

Ja neću kleti ni njega ni tebe,
ni gorku sudbu što sam tebe sreo;
ja neću kleti čak ni samog sebe,
jer ja bih time svoju ljubav kleo.

I našto kletve!Našto ružne reči?
O sreći svojoj čovek vazda sniva;
bol,jad i patnju smrt jedino leči.
Prosta ti bila moja ljubav živa!

Pa pođi s Bogom!Još ti mogu reći:
da Bog da sunce sreće da ti sija!
Sve što god počnes svršila u sreći!
Sa tvoje sreće biću srećan i ja!

I svakog dana ja ću da se molim
kad zvono verne u crkvu poziva...
ja nisam znao da te tako volim.
Prosta ti bila moja ljubav živa!

Čuj,Bože,molbu moje duše jadne:
sva patnja što si pis'o njoj,k'o ženi,
nek' mimoiđe nju,i neka padne
na onaj dio što je pisan meni!

Usliši ovu molitvu,o Bože!
I duša će mi mirno da počiva;
i šaputaće večno,dok god može:
prosta ti bila moja ljubav živa!

I onda kada dođe ono doba
u kom će zemlja telo da mi skriva,
čućeš i opet sa dna moga groba:
"prosta ti bila moja ljubav živa!"