Koncept ekosistema

[Braca]

Koncept ekosistema

Prvi zakon ekologije kaže da svaki živi organizam razvija neprekidnu i stalnu vezu sa svim drugim elementima njegove životne sredine. Ekosistem može biti definisan kao stanje gde postoji interakcija između organizama i njihove sredine.

Ekosistem se sastoji od dve celine, života (nazvanog biocenoza) i sredine u kojoj život postoji (biotop). Unutar ekosistema, žive vrste su međusobno povezane i zavise jedna od druge preko lanca prehrane te razmenjuju energiju i materiju kako međusobno tako i sa svojom sredinom. Svaki ekosistem može se sastojati od entiteta različite veličine. Manji entitet naziva se mikroekosistem. na primer, kamen i sav život ispod njega može biti jedan ekosistem. Šuma može biti mezoekosistem a ceo ekoregion , zajedno sa rečnim slivom, može biti makroekosistem.

Glavna pitanja kod proučavanja ekosistema su:
koliko efikasna može biti kolonizacija sušnih oblasti?
koje su to promene i varijeteti u ekosistemu?
kako se ekosistem ponaša na lokalnom, regionalnom i opštem nivou?
da li je aktuelno stanje stabilno?
kakav je značaj ekosistema? Kakvu korist od odnosa među ekosistemima može imati čovek, pogotovo u nastojanjima da se obezbedi zdrava voda?

Ekosistemi se često razvrstavaju s obzirom na biotope koje proučavaju. Tako se mogu definisati sledeći ekosistemi:
kontinentalni ekosistemi (ili kopneni) kao što su šumski ekosistemi, livadski ekosistemi (livade, stepe, savane) te agroekosistemi (poljoprivredni ekosistemi).
ekosistemi kopnenih voda kao što su lentički ekosistemi (jezera, bare) ili lotički ekosistemi (reke, potoci)
okeanski ekosistemi (mora, okeani).

Postoji i klasifikacija s obzirom na zajednicu u određenom ekosistemu (npr. ljudski ekosistem).