Prostorni odnosi i daljnja podela teritorije

[Braca]

Prostorni odnosi i daljnja podela teritorije

Ekosistemi nisu striktno odvojeni jedni od drugih već su u stalnim međuodnosima. Na primer, voda može cirkulisati među ekosistemima u vidu reke ili okeanske struje. Voda i sama po sebi, kao tečna materija, definiše ekosisteme. Pojedine vrste, kao lososi ili slatkovodne jegulje stalno se kreću između morskih i slatkovodnih sistema. Odnosi među ekosistemima dovode nas do koncepta bioma.

Biom je homogena ekološka formacija koju nalazimo na prostranim oblastima kao što je tundra ili stepa. Biosfera u sebi uključuje sve Zemaljske biome -- sva mesta na kojima je moguć život -- od najviših planina do najdubljih delova okeana.

Raspored bioma najčešće korespondira sa geografskom širinom i to od ekvatora do polova, uz različitosti koji su zasnovane na fizičkim karakteristikama sredine (na primer, okeani ili planinski lanci) i na klimi. Te varijacije su povezane sa distribucijom vrsta u skladu s njihovom tolerantnošću na temperaturne ekstreme i/ili na sušu. Na primer, fotosintetičke alge mogu se pronaći samo u fotičkom delu okeana (dokle dopire svetlost), dok se četinari najčešće nalaze u planinskim oblastima.

Iako se radi o pojednostavljenju mnogo složenije šeme, geografska širina i visina daju prilično dobar uvid u distribuciju bioraznovrsnosti unutar biosfere. Vrlo uopšteno govoreći, bogatstvo bioraznovrsnosti (kakoživotinjskihe tako i biljnih vrsta) mnogo brže se smanjuje u blizini ekvatora (kao npr. u Brazilu) nego u blizini polova.

Biosfera se takođe može podeliti na ekozone, koje su danas precizno određene i prvenstveno prate granice kontinenata. Ekozone se dalje dele na ekoregione, iako se još uvek ne znaju tačno njihove granice.