Zadah iz usta - socijalani ili medicinski problem

[jelajelena]

Zadah iz usta - socijalani ili medicinski problem

Autor:  ass dr Radmila  Obradović     

Neprijatan zadah iz usta (halitosis, oral malodor, fetor ex ore) predstavlja veliki problem savremenog čoveka. Danas, halitosis i halitofobia (strah od neprijatnog zadaha) su po učestalosti na trećem mestu razloga poseta zubaru (odmah nakon karijesa zuba i parodontopatije). Prodavnice su preplavljene raznim vrstama mentol bonbona, vodicama za ispiranje usta, žvakaćim gumama i drugim proizvodima koji mogu ukloniti neprijatan zadah, ali na žalost samo privremeno. Nauča istraživanja su pokazala da su samostalno upotrebljivana ova sredstva čak manje efikasna od ispiranja usta vodom nakon pranja zuba četkicom i pastom za zube.

Zadah iz usta može biti prolazan (najčešće nestaje nakon jela, pranja zuba, upotrebe zubnog konca ili vodica za ispiranje) ili trajan (najčešće izazvan metaboličkim poremećajima i određenom vrstom bakterija) kada predstavlja značajan problem koji se javlja kod 20% stanovništva u različitom stepenu izraženosti. U ovom slučaju, on negativno utiče na psihološko stanje osobe, socijalne i poslovne međuljudske odnose, a vodi povlačenju osobe u sebe i pojavi stresa.
Uzroci
Uzroci zadaha iz usta mogu biti mnogobrojni:
Fiziološki (normalno se pojavljuje diskretan, blag, sladunjav miris pri izdisaju (ekspiraciji)). Intenzitet je varijabilan i na njega utiču: 
doba dana (ujutro je najintenzivniji)
starost (povećava se sa godinama)
glad (kod nekih osoba) 
Oralni uzroci
Loša oralna higijena, kariozno destruirani zubi, loše lečena ili nelečena parodontopatija, ulceronekrozna obolenja u usnoj duplji.
Neodržavanjem adekvatne oralne higijene (svakodnevno pranje zuba i upotreba zubnog konca) ostaci hrane zaostaju u ustima i predstavljaju dobru hranu za bakterije, koje ih razgrađujući oslobađaju materije neprijatnog mirisa kao što je vodonik-sulfid, dimetilsulfid, indol, skatol... Na ovaj način formira se bakterijski plak - bezbojni "film" na površinama zuba, desnima i protetskim nadoknadama. Ako se on neodstrani, dovodi do pojave kvara zuba, upale desni (gingivitis) i pojave parodontopatije koji još više produbljuju problem oralnog zadaha. Novija istraživanja potvrđuju da su mikroorganizmi koji žive u parodontalnim džepovima u velikoj meri odgovorni za neprijatan zadah osoba koje boluju od parodontopatije.
Oralne hirurške intervencije u toku zarastanja rana 
Xerostomia
Pljuvačka vlaži i čisti usnu duplju. Kod xerostomiae – tzv."suvih ustiju" mrtve ćelije (Fiziološki u usnoj duplji stalno je prisutan proces odumiranja površnih ćelija sluzokože i njihovog obnavljanja novim) se akumuliraju najviše na dorzalnoj ("gornjoj") strani jezika, a zatim i na obrazima, desnima. Raspadanjem ovih ćelija stvara se neprijatan miris.
U toku sna fiziološki se luči manja količina pljuvačke, pa je ovo i razlog zbog čega se javlja "jutarnji zadah" iz usta, koji je još više potenciran ako osoba spava sa otvorenim ustima.
Takođe, pušenje i upotreba nekih lekova dovodi do smanjenog lučenja pljuvačke.
Ekstraoralni uzroci (Zadah iz usta ovog porekla se smatra  "pravim" zadahom.  Mnogo je ređi od oralnih uzroka i ne prolazi nakon sanacije istih.) Najčešće je posledica:
Obolenja gornjih i donjih disajnih puteva (infekcije sinusa, tonziliti – oko 3-5% slučajeva, bronhiti, hronična oboljenja pluća...) 
Obolenja digestivnog trakta (gastroezofagealni reflux, hijatus hernija...) 
Dehidratacije organizma
Opštih obolenja (dijabetična koma - sladunjav miris sličan voću; uremična koma - miris na urin; hepatična koma- miris "sličan ribi ")

Pošto su ova stanja retka i imaju dodatne simptome, a izraženi zadah nije uvek prisutan, osoba koja ima zadah iz usta ne bi trebalo odmah zaključiti da boluje od ovako teškog obolenja.
Unošenja određene hrane (tzv.odiriformne materije) i određenih lekova.
Određena hrana sadrži isparljiva ulja (i dr. odiriformne materije) koja mogu izazvati zadah. Najčešće su to: beli i crni luk, crna vina, neki sirevi, riba... Nakon što se ova hrana svari u probavnom traktu odiriformne materije se resorbuju u krvotok i preko pluća izbacuju napolje. Na ovaj način neprijatan zadah nije poreklom iz usne duplje već iz izdahnutog vazduha. (Ovo je i razlog zašto se i nakon pranja zuba oseća miris sve dok se materije ne odstrane iz tela). Alkoholna pića  se ponašaju na isti način. 
Pušenje duvana

Pušenje potencira oralnu suvoću i predstavlja faktor rizika za razvoj parodontopatije koja sama po sebi pogoršava problem zadaha iz usta.
Teške dijete
Osobe koje drže nekontrolisane teške dijete mogu razviti neprijatan zadah sličan voću koji se javlja kao posledica ketoacidoze.
Kako može pacijent otkriti sam zadah?
Naučnici smatraju da osoba teško može samostalno proceniti postojanje sopstvenog lošeg zadaha zbog adaptacije čula mirisa. Ipak, i osobe sa lošim zadahom mogu lako utvrditi postojanje istog kod druge osobe. Takođe, mišljenje o tome kada je sopstveni zadah "loš" je različit od osobe do osobe. Iz ovog razloga najbolje je pitati za mišljenje bliskog člana porodice ili "poverljivog prijatelja".   
Postoji nekoliko popularnih kućnih metoda koje se mogu iskoristiti (1. liznuti zglob ručja i sačekati da se pljuvačka osuši i pomirisati, 2. plastičnom kašičicom ukloniti naslage sa dorzalne površine jezika, sačekati da se osuše i pomirisati), ali ipak najčešće korišteno i najpouzdanije je mišljenje "poverljivog prijatelja". 
Šta pacijent može sam da uradi?
Kako biste uklonili zadah iz usta potrebno je:
Prati zube nakon obroka uz pomoć četkice i paste za zube;
Koristiti konac za zube (najmanje jednom dnevno – na ovaj način se omogućava odstranjenje ostataka hrane koji zaostaju između zuba i nakon njihovog pranja);
Četkati jezik. U toku pranja zuba dobro je četkicom preći (oko 10-15 pokreta mekom četkicom) i preko jezika kako bi se uklonili ostaci hrane, mrtve ćelije i bakterije;
Menjati zubnu četkicu na svaka 3-4 meseca;
Osobe koje nose zubne proteze moraju posebnu pažnju posvetiti održavanju higijene zubnih proteza;
Osobe koje boluju od xerostomiae trebaju konzumirati dovoljne količine vode, koristiti nezaslađenu limunadu, žvakaće gume i bonbone koje stimulišu lučenje pljuvačke, a u slučaju težeg stepena obolenja upotrebljavati veštačku pljuvačku i lekove prema savetu svog stomatologa;
Odlaziti na redovne kontrole kod stomatologa (najmanje 2 puta godišnje). 
Kada bi trebalo zatražiti lekarsku pomoć?
Zadah iz usta se u najvećem broju slučajeva može eliminisati održavanjem dobre oralne higijene. Ako i nakon sprovođenja ovih mera ne prestane zadah potrebno je posetiti stomatologa specijalistu orane medicine koji će sprovesti odgovarajuću terapiju, a u slučaju isključenja oralnih uzroka zatražiti i dodatna ispitivanja specijalista drugih grana.
Izvor stetoskop.info