Top lista “klimatskih grešnika”

[Braca]

Top lista "klimatskih grešnika"

Saudijska Arabija i Sjedinjene Američke Države proglašene su najvećim "klimatskim grešnicima" na svetu.

Ekološke organizacije saopštavaju da je razlog ovom neslavnom "priznanju" sve veća emisija ugljen-dioksida i neadekvatnu politiku vlada ovih zemalja na polju borbe protiv globalnog zagrevanja.

Prema podacima Evropske mreže za klimatsku akciju, koja je danas na Konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama na Baliju objavila listu "klimatskih grešnika", Australija je zauzela treće mesto, ali uz napomenu da će ta zemlja brzo pasti na listi ukoliko odluku o ratifikaciji Protokola iz Kjota budu pratile konkretne akcije.

Godišnju listu 56 industrijalizovanih i zemalja u razvoju, koje zajedno emituju više od 90 odsto ukupne količine ugljen-dioksida, sastavila je ekološka grupacija "Džermanvoč" na osnovu podataka o nivou zagađenja i trendovima, kao i ukupnoj politici prema klimatskim promenama.

Iznenađuje podatak da je Kina, za koju neki stručnjaci veruju da je po emisiji štetnih gasova već nadmašila SAD, pohvaljena za napredak koji je postigla u poslednje dve godine prvenstveno za povećanje energetske efikasnosti i promovisanje obnovljive energije i da je sa četrnaestog mesta najvećih zagađivača pala na sedamnaesto.

Najveći svetski izvoznik nafte Saudijska Arabija već je drugu godinu zaredom najveći "klimatski grešnik", što je, u najvećoj meri, posledica politike koja uglavnom blokira pokušaje za smanjenje emisije ugljen-dioksida.

Druga zemlja na listi, Sjedinjene Američke Države, ostala je jedina veća industrijalizovana država koja još nije ratifikovala Sporazum iz Kjota, pošto je to ove nedelje učinila nova vlada Australije.

Švedska je na listi najvećih "klimatskih grešnika" zauzela najbolje poslednje mesto, ali čak i ona može da poboljša mere za smanjenje emisije CO2, smatraju ekološke organizacije. Tek nešto lošije od Švedske su Nemačka, Island i Meksiko.

Potrebne milijarde dolara

Smanjenje emisije ugljen-dioksida, štetnog gasa koji se smatra glavnim krivcem za pojavu efekta staklene bašte, biće moguće samo uz ulaganja više stotina milijardi dolara, izjavio je danas direktor sekretarijata UN za klimatske promene Ivo de Bur.

On je naveo da je za postizanje drastičnog smanjenja emisije ugljen-dioksida, za koje stručnjaci za klimu tvrde da je neophodno kako bi se sprečile najteže posledice globalnog zagrevanja, potrebno da ulaganja rastu svake godine i da do 2030. dostignu iznos od oko 200 milijardi dolara godišnje.

"To zvuči kao velika suma, ali ako pogledate svetske podatke o bruto domaćem proizvodu (BDP) videćete da nije tako. Iznos od 200 milijardi dolara bi 2030. iznosio tek 0,3 do 0,5 odsto ukupnog svetskog BDP", objasnio je Bur.

Komitet UN za klimu, koji čitave godine objavljuje izveštaje o klimatskim promenama, saopštio je da rast temperature vazduha u svetu mora da bude manje od dva stepena Celzijusa kako bi se izbegle najgore posledice klimatskih promena kao što su rast nivoa mora, oluje, poplave, suše i širenje pustinje.

Da bi to bilo ostvareno, emisija ugljen-dioksida i drugih gasova koji izazivaju globalno zagrevanje može da raste najviše do 2015. a zatim mora do 2050. da bude prepolovljena, saopštio je Međudržavni panel o klimatskim promenama.