Dušan Kovačević - Urnebesna tragedija

[Braca]

Dušan Kovačević
URNEBESNA TRAGEDIJA

,,PREPORUČUJEM DA SE SVA POZORIŠTA STAVE U GROB"
Lenjinova depeša upućena Lunačarskom 1921. godine

Lica:
RUŽA
MILAN
NEVEN
JULKA
KOSTA
RAJNA
VASILIJE
DOKTOR
MILICIONER

PRVI ČIN

Ruža donosi beli stolnjak iz kuhinje, osvrće se po dnevnoj sobi i besno viče.

[Braca]

DOKTOR Može.
MILAN Sedite, molim vas... Sedite... A gde ste nastradali?
DOKTOR Na svadbi.
MILAN Vaša majka mi je rekla da ste na svadbi.
KOSTA Ako je na svadbi, to se ne računa. Živeli!
DOKTO Živeli!
Kosta i doktor ispijaju piće. Kosti je laknulo, živnuo je, našao je čoveka s kojim može da ,,popriča".
KOSTA Neko vas je flašom udario?
DOKTOR Da.
KOSTA Sifonom?
DOKTOR Da.
KOSTA Normalno. Sifon je najzgodniji.
Zazvoni telefon. Milan se izvini doktoru, priđe telefonu i podiže slušalicu.
MILAN Halo?... Da, ja sam... Da... Da... Slušaj, ako otkažeš predstavu, noćas ću te izbaciti iz pozorišta... Da... Ne sviđa ti se uloga? Ne možeš više da je igraš... Da... Znaš šta, meni se ne sviđa ceo moj život pa ga i dalje ,,igram"... Da... Da... Sad je 20 do osam, smiri se, odigraj predstavu, a sutra ćemo razgovarati... Zašto psuješ?! Sram te bilo! (Spusti slušalicu i nemoćno, tužno, pogleda doktora.) Izvinite.
DOKTOR Znate li kakvu je depešu Lenjin uputio Lunačarskom 1921. godine?
MILAN Znam. ,,Preporučujem da se sva pozorišta stave u grob".
DOKTOR Kratko i jasno. (Izvadi iz džepa flašicu istrese nekoliko tableta na dlan i proguta ih sa viskijem.)
RUŽA Sigurno vas puno boli glava. Ko vas je udario?
DOKTOR Jedan nesrećnik... moj bolesnik... Mogu li nešto da vas pitam, ali da mi pošteno odgovorite?
Ukućani se zgledaju. U trenutku shvataju da doktor ,,ispod pića" razmišlja smireno, trezveno.
MILAN Pitajte, doktore. Vi ste ovde kao u svojoj kući.
DOKTOR Hvala... Zašto se niko od vas nije pojavio na očevoj svadbi?
MILAN Na očevoj svadbi?
DOKTOR Da.
KOSTA Na svadbi našeg oca?
MILAN Pa kad je bila svadba?
DOKTOR Danas. Ja sam bio kum.
KOSTA On se ipak oženio onom ludom Nemicom?
DOKTOR Bolesnom ženom, koja je sa njim već deset godina, i koja je...
KOSTA Ubila bivšeg muža, koliko ja znam?
DOKTOR Da. A danas se udala za čoveka koji je...
KOSTA Potpisivao smrtne presude?
DOKTOR Da, ali to više nije bitno.
KOSTA Kako nije bitno, doktore, da se dvoje ludih uzmu? Kako nije bitno?!
DOKTOR Dvoje bolesnih, a bolesnima je pomoć najpotrebnija.
JULKA Tako je doktore! Vidite, moja majka..
KOSTA Ćuti, bre!
U kuću ulazi Neven plačući iz sveg glasa. Nosi samo poklopac šerpe. Majka mu prilazi, grli ga, pokušava da ga smiri.
RUŽA Šta je bilo, sine? Nevene?
MILAN Gde je šerpa?
NEVEN Oteli su mi... i udarili mi šamar...
Dečaku je više povređen ponos nego što ga boli šamar. Kosta je prišao, sagao se, podiže mu glavu.
KOSTA Ko te je udario? Ajde da mi pokažeš ko te je tukao! Ajde, sa čika Kostom!
JULKA Pusti dete!
KOSTA Da ti meni pokažeš, da im ja malo * E B E M sve po spisku! Da ih ja pitam koga su udarili! Ajde!
Gipsanom rukom povlači sinovca, a zdravom vadi pištolj iz sakoa. Milanu je već muka.
MILAN Pusti ga! Kosta! Pusti ga!
KOSTA Biju decu! Ne sme dete više iz kuće da izađe! Pun grad kriminalaca i razbojnika! LJudi beže s ulica ko da je okupacija! Pokazaćeš ti čika Kosti...
MILAN Pusti ga, ko Boga te molim.
DOKTOR Sklonite pištolj. Za danas mi je dosta i flaša i pištolja.
Kosta nevoljno vraća pištolj u džep i prihvata se čaše.
KOSTA Mitraljez ću nabaviti, majku li im * E B E M.
DOKTOR Izvinite, a o kakvoj je šerpi reč?
MILAN O kuhinjskoj, običnoj.
DOKTOR Šta je bilo u šerpi?
RUŽA Pitajte njega! NJega pitajte! Neka vam on kaže!
MILAN Šta se dereš? Izgorela nam je pećnica, doktore, pa sam ga poslao po roštilj. Je l' to strašno? Dereš se kao da sam ga poslao na minska polja!
RUŽA Šalješ dete po roštilj noću, u gladnom narodu! Treba celu ulicu da pređe sa šerpom punom roštilja...
DOKTOR Nije to strašno, gospođo.
RUŽA Kako nije, doktore?
DOKTOR Meso je bilo pečeno. Kod Šalamova ima priča kako je gladan čovek, boljševički osuđenik, ukrao živo prase i jeo ga bežeći. Ovi će jesti pečeno meso i neće biti streljani kad ih uhvate, što znači da smo bitno napredovali.
NEVEN Jedan milicioner mi je uzeo podatke.
KOSTA Šta ima tebi da uzima podatke? Nisi ti lopov.
RUŽA To su sigurno ovi iz Doma, ova deca.
NEVEN Nisu, mama. Bila su dva starija čoveka. Napali su me s leđa...
RUŽA Dobro, dobro. Dođi, sine, da te mama upozna sa čikadoktorom. On leči tvoga dedu...
Ruža ga privodi stolu. Doktor pruža ruku, Neven se rukuje i smeje. Majka u trenu izgubi živce.
RUŽA Prostačino! Zašto se smeješ?! Štajesmešno?! Je l' smešno što je doktoru glava u zavoju?! Je l' to smešno?!
NEVEN Jeste.
DOKTOR Pustite ga...
RUŽA Doktore, molim vas, recite mi nešto: da li je normalno da je njemu smešno sve što nije smešno? Da li je normalno da se dete, dečak, danassutra mladić i čovek, smeje samo onda kad ništa nije smešno? Da li je to normalno, a ako nije zašto je to tako?
JULKA Možda je nasledno?
Ruža i Milan je pogledaše s prezirom i besom. I Kosta se nakašlja kao da muje nešto zastalo u grlu.
KOSTA Julka...
RUŽA Kako to misliš,,nasledno"?
JULKA Pa, lepo... Neka ti to doktor objasni. Doktor je specijalista za te...
RUŽA Bolesti?
JULKA Ja to nisam rekla.
RUŽA A šta si rekla? Šta si rekla?!
MILAN Ružo, molim te...
RUŽA Rekla si da je nasledno bolestan! Da je lud!
JULKA Nisam rekla da je bolestan! Rekla sam samo da pitaš doktora, da li neke pojave mogu biti nasledne. To sam rekla, jer ja zbog toga nisam želela da imam dece.
RUŽA Nisi želela da imaš dece?
JULKA Da. Nisam želela.
RUŽA Znaš li koliko bi ih ti imala da si mogla? Desetoro!
JULKA Nisam mogla? Nisam mogla? Ja nisam mogla?
RUŽA Nisi! Lečila si se odavde do Australije!
JULKA Nisam mogla, a abortirala sam četiri puta!
RUŽA Ti si abortirala?!
JULKA Ja! Ja! Zato da se ne bih bojala kao što se ti sad bojiš!
KOSTA Kad si abortirala? Što lažeš!
JULKA Ne lažem!
KOSTA Lažeš ko pseto! Ko pseto lažeš! Nisi mogla da imaš dece! Sve smo pare dali na lečenje!
Milan sprečava brata da udari ženu... Sa ulaznih vrata oglasi se zvono. LJudi se smiruju osluškuju kao da im se pričinilo, ali rezak zvuk zvona ponovi da je neko na kućnom pragu.
DOKTOR Ako su Vasa i Rajna, molio bih vas da se ne svađate pred njima. Ne podnose svađu. Naročito Rajna.
KOSTA A ko je Rajna?
DOKTOR Supruga vašeg oca.
KOSTA Naša maćeha?
Kosta odlazi u predsoblje; ubrzo se začu vesela galama. Doktor ustaje, sačekuje goste svoje pacijente... U sobu ulaze Vasilije i Rajna. Mladenci su nasmejani, dobro raspoloženi. Kosta ih prati, u čudugledajući. Otac Vasilije, stariji čovek, u crnom, pohabanom odelu, sa šeširom opuštenog oboda do cvikera, oslanja se na štap, noseći u naručju konjića ljuljašku. Bela brada mu skriva lice Posmatra ukućane, osmehujući se kao čovek koji se vratio iz dalekog sveta posle mnogo godina. Doktor ga grli, odvodi do stola.
DOKTOR Dobro došao, Vasilije. Kako si, kume?
VASILIJE Hvala, kume. Nikad bolje!
Za njima ide Rajna, punačka, starija žena, u crnoj venčanici, noseći dva kofera njenih godina. Žarko je našminkana i kikotavo nasmejana. Osvrće se pokući kao da nešto traži ili je nešto izgubila. Ukućani ih posmatraju sleđeni, nemi. Ruža je prigrlila sina kao da ga skriva od nečistih sila. Gosti su sa stvarima uneli nemir, zebnju i strah, svojstven ljudima s one strane mogućeg.
VASILIJE Deco, šteta je što niste bili na svadbi. Baš šteta. Propustili ste jedan tako lep i uzbudljiv događaj!
KOSTA Nismo znali, tata.
VASILIJE Znali ste, ali niste hteli. Međutim, ja sam vam uvek govorio: čovek nikad ne sme da radi protiv svojih ubeđenja. Vaše je ubeđenje bilo da se ne ženim ja to poštujem, moje je bilo da se ženim i vi to morate poštovati. Ako se budemo poštovali ne moramo se voleti, živećemo kao ljudi... Međutim, ponavljam vam, svadba je bila veličanstvena! Šta kažete, kume?
DOKTOR Velika svadba.
VASILIJE Stotinu ljudi, stotinu prijatelja iz bolnice, bez ijednog incidenta. Samo pesma, pesma, pesma i šala.
RAJNA Šteta je, kume, što su te odvezli pre vremena u bolnicu. Posle je bilo čudo! Da ste to videli! Te igre, tog veselja, tih suza na rastanku... Kelneri kažu da takva svadba nikad nije bila u njihovom hotelu! Kažu: ,,Mi ovo ne pamtimo!"
VASILIJE A što je Rajna posle pevala! Da ste to videli i čuli! Kako ide ona pesma, ona što ti je majka pevala kad si bila mala?
RAJNA Ona što sam je pevala sa balkona?
VASILIJE Ta, ta, ta! Kako ide?
Rajna malo podiže glavu i zapeva neku staru nemačku pesmu. Vasilije je gleda nasmejan, opčinjen. Ukućani se ne pomeraju.
VASILIJE Bravo! Bravo!
DOKTOR Bravo, Rajna! Kosta šapuće bratu.
KOSTA Ova će ubiti i oca, i mene, i tebe.
MILAN Bože Gospode, šta je napravio?
VASILIJE Nešto si rekao, Milane?
MILAN Lepo peva, tata. Lepo peva.
RAJNA A kad smo krenuli iz hotela, svi su plakali. Te suze, ti jecaji, to plakanje. Rastajali smo se dva sata!
VASILIJE Ispratili su nas do mosta. Mali Tasa skočio s mosta! Što je bilo dirljivo!
Rajna se smeje, vrteći se s koferima.
RAJNA Bio je mokar ko mišić! On vam se izvinjava što vas je udario. Kaže, vi znate da je morao.
Vasilije se osvrće po kući.
VASILIJE Gde je on? A gde je on?
RAJNA Gde je?
MILAN Koga tražiš, tata?
VASILIJE Koga tražim? Pa koga bih ja mogao da tražim u ovoj kući? Gde je moj unuk? Gde je moje pile? Doneo sam mu konjića. Gde je.
MILAN Tu je. Dođi, sine. Dođi.
Dečak se odvaja od majke, bojažljivo prilazi gledajući konjića koji je, očigledno, za dete od tri-četiri godine. Rajna se zbunila, osvrće se, nešto joj nije jasno.
RAJNA To je on?
MILAN Da.
RAJNA Pa, koliko ti, sine, imaš godina?
NEVEN Dvanaest.
RAJNA Dvanaest?
NEVEN Da.
VASILIJE Dvanaest godina?
NEVEN Da.
VASILIJE Milane, nisi mi pominjao ovo dete?
MILAN Koje dete, tata?
VASILIJE Ovo dete. Žao mi je, dečko, tebi nisam ništa doneo. A gde je onaj mali? Gde je onaj moj mali đavolak, ona moja loptica-skočica, ono moje pile malo? Gde je, sine? Gde je on?
Vasilije i Rajna osvrću se po kući
MILAN To je on, tata.
VASILIJE To je on?
RAJNA To je on?
MILAN Da, to je on.
VASILIJE To je on?
MILAN Da, tata, to je on.
RAJNA To je on, Vaso.
MILAN Narastao je, tata.
VASILIJE Narastao je?
RAJNA Narastao je, Vaso.
KOSTA Narastao je, tata. Narastao je.
VASILIJE A onog malog nema više?
RAJNA Nema, Vaso.
VASILIJE A gde je mali?
RAJNA Narastao je.
VASILIJE Narastao je?
RAJNA Da, narastao je.
VASILIJE I nema ga više?
RAJNA Nema, Vaso. Sad je to on.
VASILIJE Sad je to on... A onog malog, onog mog lepog i dragog... neću više nikada videti?
RAJNA Nećeš, Vaso.
VASILIJE Nikada više?
RAJNA Nikada više... Nemoj plakati, Vaso.
Vasiliju podrhtava brada, a niz obraze potekoše suze. Rajna ga moli da ne plače, i dalje držeći kofere.
RAJNA Ne plači, Valo. Ne plači.
VASILIJE Vi meni nešto krijete? Nešto skrivate?
RAJNA Ništa, Vaso... sunce moje.
VASILIJE Lažete! Svi me lažete! Milane, šta je bilo? Šta se dogodilo? Hoću da znam istinu!
MILAN Ništa, tata, to je on.
VASILIJE Doktore, kume, da li je to on?
DOKTOR Jeste, Vaso.
VASILIJE A gde je nestao moj unuk?
DOKTOR Izrastao je. Skrio se u njemu. Pa, ti si mi stotinu puta rekao: čovek je sebi jama najveća.
VASILIJE Da, da... Važi li to i za decu?
RAJNA Važi, Vaso, sunce moje. Naravno da važi.
VASILIJE Šta vi mislite, kume?
DOKTOR Kao i za odrasle.
VASILIJE Sine?
MILAN To je sasvim normalno, tata.
KOSTA Ništa normalnije!
Ruža se krsti, a Julka se s mukom održava na štakama sluđena zaumnim razgovorom. I dok objašnjavaju, ubeđuju Vasilija, da je ,,on on", Neven odlaziuugao sobe, seda u fotelju, stavlja slušalice vokmena na uši, uključuje ga ,,isključujući" glasove roditelja i čudnovatih gostiju. Posmatra ih mirno, ravnodušno, skoro prezrivo, kao da gleda dosadan nemi film. Ljudi pričaju, mašu rukama, šetaju, objašnjavaju se, ali ih on više ne čuje. Sluša Elvisa, nesrećnog junaka i njegovih prerano ostarelih roditelja, po kome se oblači, češlja, misli, oseća i diše.

DRUGI ČIN

Iz stare kuće ,, sklone padu" izlaze Ruža i Neven. Majka vuče sina za ruku. Dečak se ne buni, svikao na haos i histeriju. Dvorište osvetljavaju dve sijalice; jedna iznad ulaznih vrata i druga na sredini dvorišta, iznad drvenog baštenskog stola. Svetlost dopire i kroz zavese prozora, iza kojih se, kao na filmskom platnu, ocrtavaju siluete ljudi u pokretu. Za ženom i sinom istrčava Milan, noseći u rukama cipele. Još uvek je garav kao i Ruža, u čarapama, razdrljen, raščupan, sluđen, raspet između onih u kući i porodice koja ga napušta. Pokušava da zadrži ženu, ali se ona otima, brani, viče.
RUŽA Pusti me! Ostavi me! Milane!
MILAN Ružo, molim te...
RUŽA Dosta sam ja trpela! I tebe i tvog ludog brata i ludog oca! Idemo, sine!
Grabi dečaka za ruku odvodeći ga betonskom stazom prema kapiji. Milan uhvati sina za drugu ruku, proderavši se kao zver.
MILAN Ne dam dete!
RUŽA Pusti ga!
MILAN Ne dam dete!
RUŽA Pusti ga, kad ti kažem! Pusti ga!
MILAN Ne dam!
RUŽA Milane!!
MILAN Ti idi on neće!
RUŽA On će sa mnom!
MILAN Neće!
RUŽA Idemo, Nevene!
Ruža povlači sina, ali otac ne popušta, rešen je da dečak ne izađe iz dvorišta. Vuče ,,svoju" ruku na svoju stranu, urlajući.
MILAN Ne dam dete! Ti idi on iz dvorišta neće izaći! Neće, čuješ li me! Ružo!
RUŽA Idemo, Nevene! Nevene!
MILAN Nevene!
NEVEN Pustite me! Pustite me!
Dečak istrže ruke i ostavi zavađene roditelje da se preteći gledaju. Odlazi i seda na ljuljašku, obešenu o podsečenu granu sasušene lipe... Majka mu bojažljivo prilazi, gužvajući crnu tašnicu. Pod pazuhom desne ruke nosi kućnu ikonu Sv. Nikole. Posmatra sina, trudeći seda ne zaplače.
RUŽA Ajmo, sine... Idemo... Ajde...
Dečak se osvrće, posmatra oca u čarapama. Reče tiho, kao da uzdahnu.
NEVEN Ne mogu.
RUŽA Nećeš?
NEVEN Hoću... ali ne mogu...
Ruža ga netremice gleda; obori glavu okrete se i pođe prema kapiji. Odlazi žurno kao da beži. Mališan je prati pogledom očekujući, valjda, da će majka zastati, ali kad shvati da će otići, skoči sa ljuljaške i potrča za njom.
NEVEN Mama!
Ruža se okrete, raširi ruke, zagrliga i steže kao da će ga neko oteti. Milan im prilazi, skoro na prstima. Drži po cipelu u ruci, premešta se s noge na nogu, nešto bi važno rekao, ali ga žena ne gleda
MILAN Ružo...
RUŽA Šta je...
MILAN Molim te...
RUŽA Šta me moliš? Reci mi, molim te, šta me moliš?
MILAN Sačekaj, molim te, da se dogovorimo sa doktorom. Samo te to molim. Da se lepo dogovorimo, ko ljudi...
RUŽA Šta da se dogovorimo? Šta još da se dogovorimo, kad nam je čovek sve rekao. Ludnica se ruši, više nije za upotrebu...
MILAN To je bolnica...
RUŽA Ako ćemo tačno šta je to, to je predratna konjušarnica. Komunisti su isterali konje i uterali ludake. I tvoj otac je učestvovao u tom pretvaranju konjušarnice u ludnicu. Nije znao da će i sam u njoj završiti.
MILAN Zašto stalno upotrebljavaš tu reč? Zašto insistiraš...
RUŽA Koju reč?
MILAN Ludaci. To su... bolesni ljudi.
RUŽA A od čega su bolesni? Imaju grip? Nemoj ti mene da praviš ludom. Dosta je ludaka u ovoj kući. Gospodin doktor je rešio da zbrine stotinu ,,bolesnika" što je jako lepo čuti, ali ih nije lepo videti u svojoj kući. Ja sam se ceo život borila da mi komunisti vrate kuću mog oca, koji je zbog nje umro!
MILAN Nemoj da se svađamo pred detetom. Nemoj pred njim, molim te.
RUŽA A pred kim ću? Pa ovo je njegova kuća. Kad sam bila njegovih godina, otac me je uzeo za ruku i izveo kroz ovu kapiju na ulicu. Poneo je samo ikonu. I ja sad treba moje dete da izvedem na ulicu, da se ponovo vučemo kao besprizorni, jer se pojavio tvoj ludi otac sa ludom ženom! Ej, bre, čoveče, da li si ti normalan?! Mene i oca su isterali ,,zdravi" komunisti, a sad mene i moje dete teraju ti isti komunisti, samo što su u međuvremenu poludeli! Ti znaš zašto je tvoj otac završio u ludnici?!
MILAN Znam...
RUŽA Pa kako onda da ga zadržimo u kući?
MILAN Samo preko vikenda.
RUŽA Samo preko vikenda?
MILAN Da! Ja ću brinuti o njima.
RUŽA A u ponedeljak će se doktor javiti i zamoliti nas da ostanu još ,,samo" sledeće nedelje, pa sledećeg meseca, pa sledeće godine, a ja ću svakodnevno strepeti i drhtati da li će tvoj otac ubiti moje dete kao što mi je ubio oca!
MILAN Ružo! Ružo!
Čovek podiže ruke kao da će mu se nebo sručiti na glavu. Dečak se privio uz majku.
MILAN Ko ti je ubio oca?! Šta pričaš pred detetom?!... Nemoj, sine, da plačeš. Ja i mama samo razgovaramo. Pričamo... Ko ti je ubio oca?! Jesi li ti normalna?!
RUŽA Ubio ga je tvoj Vasilije!
MILAN Moj Vasilije? Pa tvoj otac se ubio dvadeset godina posle rata!
RUŽA Nije se ubio, Milane! Ubili su ga! Metak je putovao dvadeset godina! I ubijaće još pola veka! I na dete su mi pucali!
MILAN Ružo! Šta to pričaš?! Ružo?! Šta pričaš pred detetom?!
RUŽA Da je ovo bila pravna država, ne bi tvoj otac uspeo da poludi, kao što nisu uspeli da prežive oni kojima je on sudio! Bio je normalan samo dok je imao koga da ubija!
Milan je pogleda, podiže ruke kao da se predaje i pođe prema kapiji.
MILAN Kad je tako, kad tako misliš, ja ću otići! Ja idem! Mi više nemamo šta da razgovaramo! Nikad više!
RUŽA Stani! Milane!
Čovek zastade, okrete se.
MILAN Šta hoćeš? Sve si rekla!
RUŽA I one ludake povedi! Zar ih meni ostavljaš?!
Iz kuće izlazi doktor. Prilazi im govoreći molećivo.
DOKTOR Ko Boga vas molim, ako mi ne možete pomoći, nemojte mi odmagati. Ovako vas molim. Gospođo, kad ih već nije pobila ,,pravna država", nemojte sad da ih mi ubijamo. Nemojte da uzimamo tuđi greh na sebe.
RUŽA A šta da radimo, doktore? Recite mi, šta da radimo? Da od moje kuće napravimo ludnicu? Vas su pokušali da ubiju!
DOKTOR Vasilije i Rajna nisu opasni, nisu agresivni.
RUŽA Kako nisu, doktore? Ta žena je ubila čoveka?
DOKTOR U samoodbrani. I istog dana je sebi spalila ruke. Dvanaest godina ne skida rukavice... Hteo sam samo da ostanu preko vikenda, Otac se hvalio kako mu se sinovi svađaju kod koga će živeti. A što se tiče prave, ozbiljne opasnosti, to je vaš brat, Milane. On bi morao da se leči. Ubiće nekog. Pije iz flaše i maše pištoljem. Uzmite mu pištolj...
Iz kuće izlaze Vasilije i Rajna Žena ne ispušta kofere, nosi ih kao da su joj srasli s rukama. Požuruje starca, koji u naručju steže konjića-ljuljašku.
RAJNA Idemo, Vaso. Idemo. Gde nismo dobro došli, tu nećemo ni ostati. Neće nas niko da vređa.
VASILIJE Doktor je rekao da sačekamo...
RAJNA Koga ti slušaš? Mene ili doktora?
VASILIJE Tebe... A gde ćemo?
RAJNA Idemo kod moje majke. Ako je majka živa obradovaće se.
Doktor pokušava da ih zadrži, ali se Rajna ,,probija" prema kapiji. Vasilije ide za njom, tužno se osvrćući.
VASILIJE Nismo dali poklone, Rajna.
RAJNA Nemamo kome, Vaso. Da imamo, već bi dali.
MILAN Tata, hoću nešto da ti objasnim.
VASILIJE Nije potrebno, sine, sve mi je tvoja žena objasnila. Ona samo zna da je Rajna ubila čoveka, a ne zna da je taj čovek nju godinama mučio. I ne zna da je Rajna dvadeset godina radila za našu zemlju kao sekretarica nemačke ambasade. A radila je iz ubeđenja i velike ljubavi. I ja ti mogu reći, sine, da tvoja žena čuje: Rajna mi je vratila veru u pravi, čisti komunizam.
RUŽA Sjajno! Veličanstveno!
RAJNA Kome to pričaš, Vaso? Kome to pričaš? Idemo! LJudima koji mrze ti pričaš o ljubavi! Šta oni znaju o ljubavi! Idemo!
DOKTOR Stanite! Rajna, stanite kad vam kažem!
RAJNA Idemo, doktore. Vas niko nije vređao, vi ostanite. Mi idemo. Ajde, Vaso!
VASILIJE Do viđenja, kume.
DOKTOR Kuda ćete, Rajna? Kud idete?
RAJNA Ako za nas dvoje nigde nema mesta na ovom svetu, na onom ima sigurno. Toliki su se već tamo skućili. Ajde, Vaso!
I Ruža je prišla da pomogne doktoru. Pokušava da zadrži uplakanu ženu.
RUŽA Izvinite... bio je nesporazum.
RAJNA Bio je nesporazum? Kakav nesporazum?
RUŽA Mali, ljudski.
RAJNA Sve ono što ste izgovorili o nama vi nazivate ,,ljudskim nesporazumom"? Bože, Gospode, čuješ li je, Vaso? Čuješ li je šta priča?!
RUŽA Izvinjavam se...
RAJNA Ne, ne, ne, ne... nema potrebe da se izvinjavate, gospođo. Ja vrlo dobro znam ko ste vi. Vi ste samo potvrdili ono što sam ja o vama čula. Sve što su mi rekli, sve je istina. Vi ste jedna... jedna... teška i opasna žena. To su mi rekli...
DOKTOR Ko je to rekao, Rajna?
RAJNA Jedan čovek kome ja verujem...
DOKTOR Koji čovek?
RAJNA Ne bih vam smela reći ime, odmah biste znali o kome se radi... Jesmo li krenuli, Vaso?
VASILIJE Jesmo, Rajna, jesmo.
Neven se odvaja od majke, odlazi do ljuljaške, seda i polako seljulja. Ruža pokušava da smiri i urazumi histeričnu ženu.
RUŽA Molim vas, hoćete li mi dozvoliti da vam se izvinim?
RAJNA Ne znam... Da sam ja vama rekla to što ste vi meni rekli, da li biste vi meni oprostili kao što očekujete od mene da ja vama oprostim?
RUŽA Da...
RAJNA Ne biste! Ne biste! Ne biste! Ja takve uvrede u mom životu nisam čula! Da sam pseto... šugavo pseto... bolesno pseto... da sam najcrnji stvor na svetu... niste mi smeli to reći u vašoj kući!
DOKTOR Rajna, molim vas...
RAJNA Doktore, vi znate... zašto sam ja ubila...
DOKTOR Znam, znam.
RAJNA Morala sam! Morala sam! Morala sam!
VASILIJE Rajna, zašto se ponovo obazireš na gluposti? Šta smo rekli, kako se čovek bori protiv ljudske gluposti? Kako, Rajna?
RAJNA Lako... Samo pobedi sopstvenu glupost.
VASILIJE Tako je, Rajna, sunce moje! Tako je !
Vasilije zagrli uplakanu ženu... Iz kuće izlazi Kosta. Zastaje na pragu i poziva brata kao daje s onu stranu reke.
KOSTA Zovu te iz pozorišta! Hitno!
MILAN Reci, javiću se za pet minuta. (Milan zadržava oca i Rajnu da ne napuste dvorište.) Tata, molim te. Sačekaj...
KOSTA Ajde, bre, neka žena samo plače!
MILAN Nemojte plakati, Rajna.
KOSTA Kaže, neki glumac pretukao nekog dermatologa! Ubio ga od batina!
RAJNA Do viđenja svima. Javi se, Vaso.
VASILIJE Do viđenja svima.
MILAN Stanite! Stanite, molim vas! Kakvog dermatologa, Kosta? Šta pričaš?!
KOSTA Nemam pojma, Julka je na vezi. Julka! Julka! Julka, bre! Iz kuće izlazi Julka zlopateći se na štakama. Uznemirena je pozivom iz pozorišta,
KOSTA Koga je to glumac pretukao?
JULKA Nekog Jovu dermatologa. Razbio mu glavu...
KOSTA Stani jednom na te štake ko žena, šta mi se tu samo klatiš! Mesec dana imaš štake a klatiš se ko ćopava! I, šta je bilo s tim dermatologom?
JULKA Odvezli su ga u bolnicu da mu ušiju glavu.
MILAN Da nije Jovu dramaturga?
JULKA Može biti, žena samo plače i kaže da će te glumac ubiti čim se pojaviš u pozorištu. Kaže, oće glumac da se ubije, ali će prvo tebe.
KOSTA Koga će ubiti?
JULKA Milana.
MILAN Taj čovek je lečen kod vas, doktore. Vasilije Korman. Došao je u pozorište kao mlad policajac. Preti iz navike.
DOKTOR Znam.
KOSTA Koga će ubiti?
JULKA Milana.
KOSTA Ubiće Milana? Preti da će ubiti Milana?
JULKA Da. Žena samo plače...
Kosta prilazi bratu rešen da istog trenutka pođu u pozorište.
KOSTA Koji je to glumac koji tebi preti da će te ubiti? Ajde da mi ga pokažeš, da mu se ja koliko noćas najebem majke! Idemo, baš bih voleo da vidim kako će te ubiti! Ajde!
Zdravom rukom vadi pištolj, a gipsanom vuče brata prema kapiji. Milan se otima, opire, brani.
MILAN Pusti me! Kosta!
KOSTA Tebe će ubiti pokraj mene živog! Idemo!
MILAN Pusti me! Pusti me!
KOSTA Ubiću ga ko pseto! Neće više zalajati!
JULKA Uzmite mu pištolj! Pijan je!
KOSTA Zaveži, Julka!
JULKA Ubiće nekog! Uzmite mu pištolj!
MILAN Daj mi pištolj!
JULKA Pijan je! Ubiće nekoga!
KOSTA Tebe ću ubiti ako me ne pustiš!
RAJNA Ženu ćeš da udariš! Životinjo jedna!
DOKTOR Rajna!
RAJNA Neka mene udari! Tuče ženu u gipsu! Ženu u gipsu tučeš!
KOSTA Idemo, Milane!
MILAN Daj mi pištolj! Daj mi pištolj!
KOSTA Nećeš sa mnom?! Ako nećeš, idem ja sam! Nemam ja tri brata da mu * E B E M tri majke!
Kosta kreće prema kapiji, ali ga Milan zgrabi s leđa pokušavajući da mu oduzme pištolj. Julka i Rajna vrište, a doktor galami da se smire. U vrisci, nadvikivanju i povlačenju pištolj opali. Ruža pritrča mužu prestravljena.
RUŽA Milane! Milane! Jesi li ranjen?! Ranjen si!?
U dvorište ulazi milicioner noseći u naručju poveću crvenu šerpu. S nevericom i čuđenjem posmatra ljude u gipsu zavojima, venčanim odelima... I mada zbunjen, upita strogo, službeno.
MILICIONER Ko je pucao?!
Kosta se izdvoji držeći pištolj uruci.
KOSTA Ja, druže.
MILICIONER Zašto ste pucali?
KOSTA Pa... svadba je... Redje!
MILICIONER Svadba? A ko se ženi?
KOSTA Otac. Otac nam se ženi.
MILICIONER Otac vam se ženi?
KOSTA Otac! Naš ćale! Vasilije! (Kosta zagrli, poljubi oca i zapeva.) Podignimo čaše, dragi gosti. Nek veselje prođe u radosti!
I dok Kosta peva, a Julka mu malo pripomaže, Ruža posmatra Milanovu nadlanicu kojuje u gužvi i otimanju pištolja, verovatno, okrznuo ispaljeni metak. Milicioner stoji, drži šerpu i sve ih sumnjičavo gleda.
MILICIONER Imate li dozvolu za oružje?
Milan mu prilazi pokušavajući da spase brata.
MILAN Imamo. To je očev pištolj.
MILICIONER Šta je s vašom rukom?
MILAN Ništa. Ogrebao sam se. Hoćete li jedno piće? Šta biste popili?
KOSTA Daj mu lozu! Sigurno je Crnogorac! Montenegro u grudima, Montenegro, Montenegro...
Kosta peva i igra ne bi li prekinuo dalje ispitivanje o pištolju i bratovljevom ranjavanju. Julka mu pomaže... Rajna i Vasilije ga posmatraju zadovoljni, kao da su poverovali svadbarskoj radosti. Vasilije podiže ruku.
VASILIJE Dosta! Dosta! Sad će Rajna da otpeva jednu moju pesmu! Da čujete šta je pesma! Izvoli, Rajna!

[Braca]