Milica Novković - Kamen za pod glavu

[Braca]

Milica Novković

Kamen za pod glavu

LICA

VUČKO VUČETIĆ
MILUN VUČETIĆ, pokojni Vučkov otac
NOVAK VUČETIĆ
ZDRAVKO VUČETIĆ } Vučkovi sinovi
KRSMAN VUČETIĆ
SIMANA VUČETIĆ, Novakova žena
KRUNA VUČETIĆ, Zdravkova žena
JELKA BOGOVIĆKA, devojka koja voli Krsmana iz sela
BOŠKO, ujak
NIKITA, pokojni čovek iz sela

PRVI ČIN

Noć. Milun ide preko polja i viče.
MILUN: Aj, aj! Aj. aj! aj... šta nije bilo, šta neće bit. Pa da sme čovek nešto da rekne! Čik se zakuni, ako smeš. O bruke, o nesreće! Aj, šta biva! Ko bi se ovem nadao?! Krvnici krvni šta počiniste, ovako blago prosuste pod noge. Aj, šta biva, aj!... O, Vučko, * E B E M li ti milu majku i ono sunce što te grije, zar ne imade gde da načiniš kuću no zađe usred njive, zar pored onolike naše imovine, onolike lepote i sile, zapelo tu lupe u Polje. Onoliki Priboj, Blato, Jasikovac, Lug, Korlaće... O bre, Vučko, o bre, Vučko, o bre, Vučko, šta uradi?!... Bre, brajko, treba da polipšete gladni, u sam leb ste došli. Najeda se puštinja. Pune bile Sokoline naćve. O, o!... Napunilo ti Polje pune čakšire mesa pa sad možeš i da se posereš u njega. Sve me stra bio bi toliki da te je Lug ranio. Napravi čovek kuću usred njive! Dosta si leba iz nje pojeo, pa sad kako ti drago, samo ako vi ne treba. Deset tovara žita i jače sam ja znao iz njega izvučem pa mrtav osmija. Kad Sokola umesi onoliki leb, ne može na sovru da stane, sve mi milo oko srca. * E B E M li ti boga i sve njegove, da l' znade šta učini? E moj, Vučko, velika li glava nosi malu pamet, pa zvrji. Slepoga gledam. Gluvome zborim. Zborite usta, da niste pusta...
(Sreće ga Nikita.)

[Braca]