Dragoslav Mihailović - Putnik

[Braca]

Dragoslav Mihailović

PUTNIK

Kažete, znači, da sam kriv. Ljudi ste učevni, dođete mu kao neka gospoda, pa bolje znate od mene: možda i jesam. Ja sam čovek prost, ja to ne znam.
Nekad se, tako, mislim: čovek sam bio miran, mrava nisam zgazio. I sad ponekad idem oko crkve, tamo gde su slepci, i uvek bacim po neki dinar. Namerno idem.
I sanjam. Često noću sanjam: kao, dolazi mi žena bela, raspletena, samo u nekoj dugačkoj košulji. Podrpana, jadna-jadna, a oči strašne. Ne vide se, a strašne.