Jovan Sterija Popović - Zla žena

[Braca]

Jovan Sterija Popović

Zla žena

VESELO POZORIŠTE U TRI DEJSTVA

Svim
krotkim, ljupkim, tihim
ženama
pomračitelnim
horizonta ščastija zemnoj
osijatelnicama,
koje
toliko većma mrzimo,
koliko silnije ljubimo,
i
koliko ćiše mrzimo,
toliko većma ljubiti težimo;
gorčastim
sladosti zemne stroptelnicama
roda čovečeskog
gospodstvujućim ropkinjama
volšebno ovo ogledaloo
posvećuje se

Ein enzig böses Weib lebt höshstens in der Welt;
Nur Schlimm, dass jeder seins für dieses einz'ge hält.
Lessing

Kras i lepota slavuja jest ljupkost slavujeva glasa,
Kras i lepota Žene jest njena nježna tihost.
Mužu je sunce ona, doma zdezda, a dečici Majka,
S njome rajska sreća, s njom zadovoljstvo cveta

PREDGOVOR

Onom koji je s nemačkom literaturom malo više poznat, pašće može biti na pamet da je ovakovo što i u knjigama slavnog Vajse čitao. al' će odmah i to primetiti, da između mojeg i Vajsinog dela nikakve druge slike nema, osim prve jednake ideje, koju smo obojica, Vajse za volšebnu operu (Zauber Oper) ja pak za prirodnu komediju, svak' po svom sviđenju i vkusu, upotrebili i izradili. Iz ovog uzroka i nazivam pozorište ovo sopstvenim delom, i nadam se da će od mojih čitatelja onako isto primljeno biti kao i dosadašnja moja sočinenija. Što se pak čitateljki tiče, njima pravo ostavljam ondasud izreći kad knjigu vnimatelno pročitale budu. Ja znam da sam i s pređašnjim izdanjima slab kredit kod ženskoga pola zadobio; imao sam sreću sopstvenim ušima slušati kako je gdikoja lepa gospodična svoj udivlenija dostojni jezik protiv mene pružila, ali, ruža ostaje ruža, ako će nas dvadeset redi na dan ubosti. Ja ženski rod onako isto počitujem kao što i najprilježniji Epikura đak počituje; i od osam godina ovamo, to jest otkad sam namislio ženiti se, nisam milije sentencije našao od one iz Šilera:
Čestvujmo žene, te predu i tkadu,
Ščastija ružu domašnjem u sadu,
Pletu blaženstva ozareni splet.
,,Zašto, dakle, protiv nas pišete?" Ovako me, frajlice, jedna vaša drugarica zapitala, i ono što sam njojzi odgovorio, mislim da je nužno svima obznaniti. Ja sam momak u najlepši moji godina (koje su pak momku najlepše godine, one li kad on misli da sve zna, ili one kad vidi da ništa ne zna, i proče, to je drugi vopros. Ja sam momak, ako ne lep, a ono ni ružan (koji je momak ružan, onaj li kome su rapavi obrazi, a providljivo srce, ili onaj koji s finim 'aljinama pogreške svoje pokriva, to je drugi opet vopros). Ja, dakle, taki i takog stvora momak još nisam srećan bio da se kakva devojka ('oću reći gospodična) u mene zaljubi. Ja sam mlogo puti molio i preklinjao Amora i Veneru, badava; rezultat je uvek bio: "i ne prijaša jego". Je li, dakle, čudo, moje visokopočitajeme matrone, da se sada ne rasrdim i u ljutini štogod protiv ženskog pola napišem, za koje se posle uvek od srca kajem. Ako ste dakle, moje mile čitateljke, rade da se više protiv vas ništa ne piše, vi znate lek: pišite mi i ja ću abije u čuvstvo doći ('oće li pak to biti ljubovi čuvstvo, ili drugo kakvo čuvstvo, to je opet drugi posao). Dalje mojim čitateljkama za utešenije javiti imam da ću skorim vremenom Džandrljivog čoveka izdati, koje delo, ako ništa drugo, a ono će bar dostatočno pokazati koliko ljubiteljica knjiga srpski rod broji.

DEJSTVUJUĆA LICA

GRAF TRIFIĆ
SULTANA, njegova žena
NERSIDA, sobna služavka
STEVAN, služitelj
SRETA, čizmar
PELA, njegova žena

DEJSTVO I

POZORJE 1.

(Soba kod Trifića)

SULTANA (sama)