Marija Stojanović - Pacolovac

[Braca]

Marija Stojanović

PACOLOVAC

pozorišni komad sa sviranjem (a bez pevanja)

Lica:
VALDEMAR, frulaš-pacolovac;
RAIMUND, trgovac
HEDVIH, Raimundova sestra; mlada devojka
DETE hamelnsko, budući pesnik lutalica
ŠEST VEĆNIKA, sredovečni
ŠEST GOSPI, sredovečne
DECA, PACOVI, GRAĐANI, SLUGE

Događa se u srednjem veku, u gradu Hamelnu.

SCENA 1
(Većnica.)
VEĆNIK 1: Ja mislim, svršeno.
VEĆNIK 2: Meni isto izgleda svršeno.
VEĆNIK 3: U tom slučaju, mi ćemo da mremo?
VEĆNIK 2: Da mremo.
VEĆNIK 3: U tom slučaju, izješće nas miši?
VEĆNIK 1: Izješće.
VEĆNIK 4: Našeg Ruprehta su već izjeli.
VEĆNIK 2: Vidiš, izjeli su Ruprehta, a Rupreht je bio zdrav mladić, jak, k'o od brega odvaljen.
VEĆNIK 4: I dobro je učio Rupreht.
VEĆNIK: Jest, ja znam Ruprehta, bio je pametan k'o pčela. Ako su Ruprehta izjeli, što da i nas ne izjedu? I malu decu i starce.
VEĆNIK 4: A Ruprehta k'o od šale pojeli. Dok udariš dlanom o dlan.
VEĆNIK 3: Ali, gospodo!
VEĆNIK 1: Šta hoćeš ti?
VEĆNIK 3: Da tražimo pomoć!
VEĆNIK 1: Od dobrog Boga da tražimo.
VEĆNIK 2: Svi se razbežaše! Nemaju druga posla nego nama da pomažu.
VEĆNIK 3: Onda sami.
VEĆNIK 5: Meni su pacovi pojeli kuću.
VEĆNIK 2: Šta, k'o da meni nisu pojeli kuću.
VEĆNIK 5: Meni su pojeli celu, a tebi nisu podrum. Ti imaš gde da sediš, tebi je lako. Išao bih ja kod brata, ali su i njegovu pojeli.
VEĆNIK 4: A mom bratu pojeli sina, Ruprehta.
VEĆNIK 1: A meni majku!
VEĆNIK 4: A meni oči!