Miloš Milošević Šika - BOSNA - NEMAČKA, VIA SRBIJA

[Braca]

Miloš Milošević Šika
BOSNA - NEMAČKA, VIA SRBIJA
(Čemer komedija)

LICA

ANĐELIJA
Devojka iz Bosne, ili Republike Srpske, na prevaru dovedena i udata u jedno selo jedne Srbije. Nije baš toliko naivna koliko izgleda.
SLOBODAN
Dobrovoljac u bosanskom ratu, iz pomenutog sela i pomenute Srbije. Osim toga što je dobrovoljac on je i lopov, prevarant, đubre, kum i budući tata.
RADOSLAV
Momak u poodmaklim godinama iz istog sela i iste Srbije, mada je više privržen Nemačkoj, pošto je tamo na privremenom radu.
MIĆUN
Prvo ratnik, pa Anđelijin brat, da bi se na kraju ispostavilo sasvim nešto drugo. On je iz Anđelijinog nepomenutog sela i pomenute Bosne ili Republike Srpske.

Dešava se ratnih devedesetih godina u pomenutom selu i pomenutoj Srbiji, bez obzira što su nas ubeđivali da ta ista Srbija nije u ratu.

PROLOG
(Anđelija je u mraku, osvetljena samo jednim snopom svetlosti. Mićun se pojavljuje kao vizija i osvetljen je kontra svetlom. Razgovor je statičan, mrtav. Skoro bez ikakvih pokreta.)

MIĆUN
Ideš?
ANĐELIJA
Idem!
MIĆUN
Rad njega?
ANĐELIJA
Rad sebe!
MIĆUN
Rad njega?
ANĐELIJA
Rad tebe!
MIĆUN
Lažeš!
ANĐELIJA
Rad sviju vas. Biće da je tako najbolje?!
MIĆUN
Ostavljaš Bosne?
ANĐELIJA
Bosne više nema.
MIĆUN
Koji će nam. Imamo mi naše Srpske.
ANĐELIJA
Veštačke i naduvene, ka balun. Kome fali samo jedna igla pa da se raspukne.
MIĆUN
Ne treba bost u ono što ti je drago i što ti je svetinja.
ANĐELIJA
Zar Srbi nisu to vazda činili?!
MIĆUN
Ne moramo i mi – d a n a s.
ANĐELIJA
Srbin je Srbin, ma gdje i kada.
MIĆUN
Ipak ne smiješ pljuvati.
ANĐELIJA
Moj odlazak preko Drine nije pljuvanje...
MIĆUN
(Ćuti)
ANĐELIJA
Zar tamošnji Srbi nisu ko i mi?
MIĆUN
Oni su nas i uvalili u ovaj usrani rat.