Milan Milovanović - Snoviđenje

[Braca]

Milan Milovanović
S N O V I Đ E NJ E



Nakada davno, negde u Sredozemlju, postojala je mala, ali čudesna zemlja, koje se zvala Levant. Među stanovnicima Levanta bilo je pripadnika naroda koji su inače naseljavali zemlje na Sredozemnom moru, istočno od Rima pa do Eufrata, Nila, Male Azije, pa čak i orijenta, ali u Levantu svi oni su bili Levantinci. U jednom trenutku, kraljica Levanta bila je Gea koja je rano ostala bez muža i sama se starala i o svoje dvoje dece, Heleni i Aleksandru, ali i o svim Levanćanima. Ova bajka govori o vremenu kada je Helena prešla dvadesetu godinu, kada se Aleksandar približio tridesetoj i kada su Barbari, njihovi istočni susedi, okupili vojsku rešeni da osvoje Levant.

LICA:

ALEKSANDAR – visok, prijatne spoljašnosti, tužnog lica.
ZOE – snoviđenje.
HELENA – princeza, otmena, vesela.
GEA – kraljica Levanta.
PETAR – Helenin ljubavnik.
TEONA – čuvena lepotica.
AJMAN – kralj Barbarije.
MERDAN – Ajmanov mlađi sin.
KAHRIMAN – Ajmanov stariji sin.
MAJKA – Zoina majka.
STARAC
STRAŽARI



I SCENA

Levant. U jako siromašnoj kolibi Aleksandar sedi za stolom, a Zoe, jedva vidljiva, kao da lebdi kraj njega.

ALEKSANDAR: Kako je grozan ovaj svet. Na sve strane samo bolest, siromaštvo, smrt.

ZOE: Nemoj tako. Pogledaj samo ovo nebo i ovo sunce, pomiriši samo ovo more, oslušni samo vetar zapleten u ovu prelepu šumu, okusi samo ovo slasno grožđe. Pogledaj samo kako je predivan ovaj svet...A u njemu ti i ja.


II SCENA