Vojislav Savić - Odlazak u krasni

[Braca]

Vojislav Savić

Odlazak u krasni

(porno-ritual u dva čina)

LICA:
MILOVAN (otac)
JOVANA (majka)
LIDIJA (kćerka)
MINISTAR (ministar)
SUPRUGA (ministrova)
KIKI (obezbeđenje)
VOJISLAV (konjovodac)

Taki je put kurvin: jede, i ubriše usta, pa veli: nijesam učinila zla. (Priče Solomunove 30. 10.)

PREDIGRA (prvi čin)

(Restoran u planinskom motelu. Nevelik, ali lepo sređen. Nekoliko stolova s čistim belim stolnjacima i cvećem u vazama. U pozadini šank i stelaža s pićem. Na šanku telefon. Jutro je. U restoranu je samo Jovana. Krpom glanca šank, iako on već blista. Dolazi Lidija, njena kćerka. Izdašno građena, izazovno odevena, što će reći jebozovna. Stane. Zagleda se u Majku. Jovana ne diže glavu, i dalje glanca šank.)
LIDIJA: Kevo.
(Jovana je samo kratko pogleda, nastavi da glanca.)
LIDIJA: Jesi li ti normalna? Nemaš pametnija posla nego da glancaš taj šank?
JOVANA: Nemam. (Pauza.)
JOVANA: Po čitav dan ne znam šta ću sa sobom. (Pauza.)
JOVANA: Ponekad mi se učini da ću poludeti od dosade.
LIDIJA: Gde je ćale?
JOVANA: Ne znam.
LIDIJA: Cunja okolo, a?
JOVANA: Ni njemu nije lako.
LIDIJA: Je l' da?
JOVANA: Nije.
LIDIJA (Krene po restoranu.): Sami ste tako hteli. Prodali ste stan da biste kupili planinski motel na kraju sveta u koji gosti svrate samo kada se izgube u šumi.
JOVANA: To smo učinili zbog tebe.
LIDIJA: Znam za tu pesmicu.
JOVANA: Da te izvučemo iz onog blata... Bila si u njemu do guše.
LIDIJA: Pa što niste našli nešto bolje?
JOVANA: Gde da nađemo? Za one pare?
(Pauza.)
JOVANA: Nadali smo se da će posao krenuti... Da će bar leti navaliti izletnici. Priroda je božanstvena, ima toliko lepih staza kroz šumu i...
(Pauza.)
JOVANA: Nemamo sreće.
(Pauza.)
JOVANA: Biće bolje.
LIDIJA: Tamo sam bila samo ja, a ovde smo svi u govnima do guše. I kada budemo morali da kidnemo odavde, ovo nikad nećemo prodati. Koja će budala da kupi? (Pauza.) Zaglibili smo se u ovoj nedođiji. Planinski motel bogu iza kičme... Plašim se da ćemo ovde i pocrkati. Sve troje.
JOVANA: Ćuti tu, molim te.
(Opet počne da glanca šank. Lidija je neko vreme samo posmatra.)
LIDIJA: Kevo!

[Braca]