Duško M. Petrović - Braćo i sestre!

[Braca]

Duško M. Petrović

Braćo i sestre!

satirična pastorala

Vreme: Danas.
Mesto: Ovde.

Lica:
Arsen Noar, čukun-čukun-čukununuk Arsenija Čarnojevića
Darinka, sestra, majka i verna ljuba
Ravijojla, sestra i ljubavnica
Mileta, brat, otac i sin
Milutin, brat i otac
dva momčića mlada, službena lica na licu mesta
1.
Livada.
Šljiva.
Svi Srbi pod jednom šljivom.
Stoje, kao da čekaju autobus.
Darinka drži Mileta ispod ruke; ispred njih je kolevka s nejakim Urošem.
Milutin, kao da je na fotografiji s početka XX veka, ukočio se, pun važnosti i samopoštovanja, stoji obučen u narodno odelo; pored njega je mrtvački sanduk.
Ravijojla se premeće s noge na nogu, proteže se i isteže; malo izaziva Milutina, malo Mileta, a malo joj je i dosadilo toliko stajanje, pa bi, kao, da sedne, a nema na šta osim na sanduk, što joj Milutin, naravno, ne dozvoljava, iako mu je baš posve milo dok očima šara po njenim raskošnim oblinama.
Mileta je ozbiljan /zaboga, pa sa ženom je!/, ali mu oko ipak povremeno pobegne na Ravijojlu; otme mu se i pogled pomešanih osećanja: malo meraka i pohote, malo zavisti prema slobodi u kojoj uživa tata mu Milutin, dobrodržeći udovac, a malo je tu i opreza pred ženom, čiji je glavni adut upravo zaplakao.
Darinka se zabavi oko deteta u kolevci, a Mileta oko Ravijojle u tesnoj suknjici. Milutin se pravi da ništa ne primećuje.
Ubrzo su opet u prvobitnom poretku.
Stoje i čekaju.
Šta?
Koga?

Mileta obliže kažiprst i podigne ruku, hoće da vidi s koje strane vetar duva. Vrti glavom, pa ponovi oblizuje prst.... Opet ništa.
Oblizao bi on svoj prst i treći put, ali ga Ravijojla preduhitri, ona mu ga obliže /svesrdno/, on joj se klimoglavinjajući zahvali /i za obradu, i za diskreciju; Darinka ništa nije videla/, pa opet podigne ruku i, konačno, ustanovi da vetar duva s istoka na zapad. To im /kao da je gluvonem/ pokaže: vetar duva s one na ovu stranu!
Pa opet: Ama, vetar duva s one na ovu stranu!
Opet su u prvobitnom poretku.
Stoje i čekaju.
Šta?
Koga?