Milica Konstantinović - Četiri asa

[Braca]

Milica Konstantinović

Četiri asa

savremena krimi tragedija o propasti radničke klase, tarantinovske forme i sa dozom specifičnog crnog humora. Akteri, smešteni u jednu mesaru u Beogradu, pokušavaju da se oslobode dugova prema životu i prema sebi, donoseći diskretni šarm čoveka radnika, ugroženog lažima i ratom.


Lica:


Džoni
Robija
Vitki
Krelac
Lili
Bata
Pera Šik
Noćni Čuvar
Pandur
Leposava


Svi junaci imaju četrdeset i kusur godina, osim Krelca, koji ima trideset i kusur.

Dešava se na periferiji Beograda, ovih dana.


1.

MESARA. NOĆ. SVUDA OKOLO RAZBACANE KUTIJE OD DONJEG VEŠA I ČARAPA. ZAVESE SU NAVUČENE PREKO PROZORA. VITKI SEDI NA STOLICI, PORED STOLA ZA SEČENJE MESA. ROBIJA STALNO NERVOZNO PROVIRUJE KROZ PROZOR,NAVLAČEĆI ISCEPANE VOJNIČKE PANTALONE, KOJE MU SPADAJU PREKO STARIH PATIKA. KRELAC STOJI U UGLU, DOK SE DŽONI ŠETA PO PROSTORIJI, KAO LAV U KAVEZU. SVI IMAJU ITALIJANSKE ČARAPE NA GLAVAMA, KOJE SU SMOTANE TAKO DA IM SE VIDE LICA. SVI SU VIDNO UZBUÐENI.

Džoni: Ovo se ne dešava.

Robija: Sve je mirno. Samo mi zuji u ušima. Šlogiraću se.

Džoni: Neka mi neko kaže da se ovo ne dešava.

Krelac: Jebiga, usro sam.

Vitki: Okrznulo me, ***** mu materina.

Džoni: Ponekad se osećam nepodnošljivo promašeno.

Robija: Lepo sam ti rekao da će zajebati.

Džoni: Pobiće nas.

Robija: Možda i neće. Možda ćemo samo ostati bez prstiju.

Džoni: Pobiće nas.

[Braca]