Dragan Batančev - Čovek koji je jeo smrt

[Braca]

Dragan Batančev

Čovek koji je jeo smrt

(politički moralitet, za sladokusce)

(dramatizacija istoimene pripovetke Borislava Pekića)

LICA:

Žan-Luj Popje, činovnik
Maksimilijan Robespjer, zvani Nepodmitljivi
Gijotin, pronalazač
Žermen Šitje, žena
Kretjen
Prvi Rigu
Drugi Rigu
Luda Mišel

NAROD, a u njemu:
Prvi muškarac
Drugi muškarac
Treći muškarac
Prva žena
Druga žena
Treća žena

1.
,,...žene piju, muškarci se biju."

(Izrazito prljav bircuz u Francuskoj Luja XVI. Na levoj polovini pozornice sede pogrbljeni Robespjer i Gijotin, leđima okrenuti publici. Za susednim stolom sedi Žermen Šitje i ritmično udara glavom o sto. Muči je nepodnošljiva težina postojanja. Na desnoj polovini pozornice, to jest u sobi pored kafane, na podu leži Popje. Njegovo odelo je jedna velika prljava krpa. Prevrće se s jedne na drugu stranu u pokušaju da zaspi. U tome mu, pored Žermeninog udaranja, smeta i sveća koja gori na Robespjerovom i Gijotinovom stolu. Popje naglo ustane, pa se uhvati za stomak.)
Popje: ′Ej, ti, pijanduro, prestani! Imaj milosti, 3 sata je prošlo, moram da spavam! (Žermen i dalje lupa glavom o sto.) Čuješ šta ti kažem, seljačino?! Izazivaš, a? Misliš da ne smem da izađem? Dobro. Videćeš ti svoga Boga. (Popje nervozno šeta tamo-amo i razmišlja. Žermen ne posustaje. Popje se nečeg seti i izađe iz sobe. Vrati se sa sekiricom.) Slušaj, svinjo, doneo sam sekiricu. Da se dogovorimo lepo, kao ljudi, kad ja ućutim, ti ćeš prestati da lupaš i izaći ćeš napolje k'o čovek?! Evo, sad. (Pauza. Žermen nastavi da lupa.) Što mi to radiš? (Popje uleti u kafanu. Videvši samo Robespjera i Gijotina, Popje se ukopa.) Izvinite, nisam znao da vas je toliko. Samo vi lupajte. (Popje se vrati u svoju sobu. Ne može da izdrži i ponovo se vrati u kafanu.) Molim vas, ako Boga znate! (Robespjeru i Gijotinu) Gospodo, branite se! (Popje se zaleti sekiricom na Robespjera i Gijotina. Gijotin naglo skoči, vešto obori Popjea na pod i oduzme mu sekiricu. Popje leži i ječi.)
Robespjer: Šta hoćeš od nas, čoveče?
Popje: Samo nemojte više da lupate, molim vas... poludeću...
(Robespjer ustane i povuče Žermenin sto malo napred, tako da ova počne udarati u prazno. Pauza.)
Popje: Prestalo je... Hvala vam. Hvala vam.
Gijotin: Ostavi nas na miru.
Popje: Kako vi kažete, gospodine. (Pauza.) Počinje da sviće. Moram da idem na posao, a juče nisam završio onaj prepis. Eh, živote skote... Došli juče inspektori i odneli mi sve. Moj mili krevet s mojim milim moljcima...
Gijotin: Čibe. Šic.
Robespjer: Ne šutiraj ga.

[Braca]