Milica Konstantinović - Groš i po

[S.Teller]

Milica Konstantinović

Groš i po

(celovečernja originalna drama)

Lica:
Grof Ludvig Badenski, 50 godina.
General Silvije Enej Pikolomini, 50
Patrijarh Arsenije III Čarnojević, 50
Vasilije, njegov pisar, 25
Mahmud - paša, 40
Grof Đorđe Branković, poslednji srpski despot, 40
Jagoda Brković, profesionalna narikača, 45
Bogdan Brković, njen sin, 25
Staja, njegova žena, 20
Turci, Srbi i Austrijanci.
Leta gospodnjeg 1690.
1.Scena
Veliki kabinet Grofa Badenskog. Na zidu portret pape Inoćentija XI i karta Balkanskog poluostrva. Ludvig Badenski, čovek lisičijeg lica, stoji okrenut prozoru, zamišljen. Lagano kucanje. Ulazi sitan čovek, general Silvije Enej Pikolomini, salutira uz blagi naklon.
Badenski:
(Izveštačeno i blago feminizirano.)
A, izvolite.
Pikolomini:
Na usluzi, vaša preuzvišenosti.
Badenski:
Sedite, generale, nemojte se ustručavati.
(Pikolomini seda i maramicom skida graške znoja sa čela.)
Badenski:
Vidite, generale Pikolomini, ja znam da o meni po našoj vojsci kolaju razne priče. Grof Badenski je lud, verski fanatik (Usporeno klima glavom), surovi guzičar i dupelizac. O da, generale Pikolomini, tako se govori, niste čuli, ne? Zar zato što sam iskren vernik i veliki poklonik naše preuzvišenosti, velikog oca Pape, moram odmah biti nastrani ludak? Nemojte da vam je neprijatno. Želim da te priče prestanu i da mi pomognete da povratim vlastiti ugled i poverenje koje mi je ukazano. U svim crkvama u Rimu traju molitve da se više nikada ne dogodi ono što se dogodilo pre nekoliko godina. Mi ne smemo dozvoliti ponovnu opsadu Beča. Vama vojnici veruju i želim da preuzmete komandu. Ja vas znam čitav život i znam da vi to možete.
Pikolomini:
Ali... gospodine Grofe...