Vladimir Bračulj - Jakov i Gabrijel

[S.Teller]

VELIMIR BRAČULJ

Jakov i Gabrijel

LICA:
JAKOV, u prvom delu dečak (14 godina), u drugom mladić (24);
GABRIJEL, Jakovljev vaspitač, čovek neodređenih godina, neodređenog stasa, uopšte, otelotvorenje onoga ko nekom soli pamet.

(Velika neugledna soba u kojoj preovlađuju sivozelene nijanse. Sto, masivan, nekoliko stolica, ormar, ispod stola u prvom delu neupadljiv, veliki okovan sanduk. U dubini levo prozor sa otrcanom zavesom, desno u dubini vrata. Na zidovima tapete u pomenutoj boji. Gola sijalica nad stolom. Od stola ulevo, omanja školska tabla sa priborom, zatim mape, šestari, lenjiri, globusi. Na stolu gomila debelih knjiga. Na levoj strani pored vrata vešalica sa kaputima. Staklena vitrina sa gomilom knjiga i učilima pored desnog zida. Takođe pored desnog zida, u prvom planu, umivaonik. U drugom delu raspored se donekle menja. Ispred školske table dolazi omanji kauč. Knjige sa stola su pokupljene i složene u stranu. Školska učila su razbacana po uglovima. Ona još samo podsećaju na svrhu koju ta prostorija ima u prvom delu.)
PRVI DEO
(Soba - trenutno uređena kao mala učionica. Gabrijel predaje za tablom. Jakov sedi za stolom i sluša. Glavu je naslonio na ruku i zamišljen je.)
GABRIJEL: ... nad hipotenuzom jednak je kvadratima nad katetama. Kvadrati nad katetama jednaki su onom nad hipotenuzom. (Pauza. Gabrijel briše ruke krpom. Sumirajući.) Uopšte uzev, svi kvadrati su manje-više jednaki. Svi, zapravo, imaju isključivo kvadratni oblik. Ovim sam, dakle, dokazao svoju teoremu. (Pauza. Gabrijel pogleda u pravcu Jakova.) Jakove, da li me vi uopšte slušate? (Pauza.) Vi spavate?
JAKOV: Ne.
GABRIJEL: Ne uvodite samog sebe u očiglednu laž. Vidi se da vam je na licu san.
JAKOV: (Ravnodušno.) Da, razmišljam o nečemu. Zapravo, setio sam se nečega. (Pauza. Na reč "setio" Gabrijel naglo postane smrknut.) Sećam se da...
GABRIJEL: Ne!
JAKOV: Šta ne?
GABRIJEL: Rekoh ne! Ja vam zabranjujem! (Jakov ga začuđeno gleda.) Čemu taj pogled? Vi znate zašto.
JAKOV: Ja nemam pojma...