Iva Petrović Modli - Kroz levak

[S.Teller]

Iva Petrović Modli

Kroz levak

Lica:
Lazar (22) - tužni junak priče, lopov
Katarina (39) - recimo, domaćica, lepa

Glasovi iza vrata:
Ivan (40) - njen suprug
Dečaci - njihovi sinovi, veći (8), manji (4)
Gospodin Rževski (60) - prvi komšija
Nevidljive i nečujne, ali vrlo uznemiravajuće figure četiri specijalca i inspektora Todorovića

Dešava se u antreu jednog luksuznog, beogradskog potkrovlja u Palmotićevoj ulici. Vreme - zima 2003, nedelja uveče.
Diskretno osvetljen četvrtast antre, kojim dominiraju masivna, gvozdena ulazna vrata i pod od mermernih ploča, crnih i bež, kao šahovska polja. Levo od njih su vrata od kupatila, kao i komoda sa telefonom, svećnjakom, ogromnom kineskom vazom i kitnjastom stolicom od kovanog gvožða pored. Na suprotnom zidu , razapeta zebrina koža, a visoko iznad pokačeno lovačko oružje i par sitnijih trofeja kao ukras. Zatim, druga vrata koja vode u spavaću sobu. Kraj ulaza je i čiviluk i mesingana korpa za kišobrane. Atmosfera pomalo muzejska. Ipak, krš na podu od razbacanih igračaka kao i zamotuljci dečije odeće, nalik na zmijske košuljice, remete primetnu hladnoću ovog imućnog doma.

Ulazna vrata su do pola otškrinuta i kroz njih izviruje na hodnik jedna lepa žena. Lagano obučena u svileni kimono, živahno ćaska sa društvom ispred.

KATARINA
Hajde, bando, brišite već jednom. Zakasniće te. I hoćete li da vam se mama smrzne ovde na vratima?

PRVI GLASIĆ
Ali, tata još nije ugrejao kola, nećemo da sidjemo...

KATARINA
(cupka od hladnoće)
A, što mu ne biste pravili društvo...

PRVI GLASIĆ
Mrzi me... (prenemažući se) I zašto moramo da idemo u pozorište? Crći ću od dosade. (veselo) Ja bih da gledam "Gospodara"...

DRUGI GLASIĆ
I ja, i ja...