Mladen Popović - Leni & Riefenstahl

[S.Teller]

Mladen Popović

Leni & Riefenstahl

L I C A :
LENI Rifenštal, u svojim najboljim godinama, uvek u ružičastom
RIFENŠTAL Leni, u svojih sto godina, uvek u tirkizu
HORST, uvek trideset godina mlađi i od Leni i od Rifenštal
GEBELS, kada je bio jak, ili bar mislio da jeste
HITLER, kada je bio jak
HOSE, Mlad i lep, pritom Ciganin
FRANCUZ, jak poput svih pobednika. Sve u svemu, veoma pobednik, veoma Francuz

Muzika LA VIE EN ROSE, Edit Pjaf.

Na scenu ulazi RIFENŠTAL. Na sebi ima RUŽIČASTI mantil. Zagleda rikvand na kome je naslikan venecijanski Zlatni lav. Pogled pun ravnodušnosti. Sa druge strane scene, ulazi LENI. U svečanoj haljini ružičaste boje. Zastane ugledavši Rifenštal. Gleda je znatiželjno. Rifenštal je gleda s mešavinom prezira i sažaljenja. Gledaju se neko vreme. Rifenštal prva prekine to gledanje. Otkopča mantil, skine ga i izvrne. To je mantil s dva lica. Izvrnuti je tirkizne boje. Opet ga obuče. Zakopča. Tirkizna Rifenštal gleda ružičastu Leni. Okrene se i izađe sa scene.
FILMSKI FESTIVAL U VENECIJI 1938.
LENI PRIMA NAGRADU.
ODGOVARA NA PITANJA NOVINARA.
LENI: Marsel Karne, o Bože!
Snežana i 7 patuljaka i Volt Dizni, o Bože!
I mala Leni dobija Zlatnog lava pored njih dvojice, o Bože!
O, Bože, o Bože!
O, Bože, ima li veće nagrade za moj narod, za mog Firera, za moju Nemačku, podvrgnutu nepravednoj i ničim zasluženoj mržnji samo zato što želi da bude svoja na svome. Samo zato što je želela i želi da svi Nemci žive u jednoj državi. O, Bože, nije li moj film OLYMPIA, dokazao celom svetu kako je široko srce nemačkog naroda. Nije li dokazao veličinu prokazanog naroda u trenutku kada ga ceo svet neopravdano optužuje. Kada mu prete bombama.
Danke Deutschland, Danke mein Firer, toliko vas sve volim.
Hvala žiriju, hvala italijanskom narodu, hvala Dučeu! Leni vas voli. O, kako vas voli mala Leni!
SVETLA SE GASE DOK LENI IZLAZI SA ZLATNIM LAVOM U RUKAMA.
ULAZI RIFENŠTAL. ONA JE, GENERALNO, MONODRAMA...
SKORO IZVAN KONTEKSTA. U VREMENU KAD IMA PREKO 90 GODINA I DOŽIVLJAVA SATISFAKCIJU DA JE OTKRIVAJU KAO GENIJA. NA SEBI IMA RONILAČKO ODELO.
RIFENŠTAL: Slatka mala Leni! Najslađa moja. S tobom neću da se svađam, samo s mukom pokušavam da te volim. Bez tebe ne bih bila ovo što jesam, bez tebe bi sve bilo uprosečeno, ali bez tebe bih bila slobodna. Ali, kako da te ubijem, mala Leni, kako da se otkinem od tebe, slatka Lenhen, kako da te ostavim zauvek u svom đubretu za recikliranje, velikom ekološkom doprinosu nemačkog naroda na kraju dvadesetog veka, kad ne znam da li si papir, staklo, metal ili plastika. Šta si bila, mila moja?
Kako da danas podelim tvoju veru u svetlost Rajha i veličinu Firera, kada je ovaj podli vek izrodio gore od nas. Zahvaljujući njima, naša će zabluda biti minimalizovana, a istorija će nam za stotinak godina odrediti bolje mesto. Jer, biće gorih od nas. A, da si bila glupa, bila si, Lenhen, LJUBAVI!
Ja to znam jer sam otkrila tajnu...
Tišina tirkiza je jača od tišine ružičastog...
Tišina ružičastog, jednostavno, ubija svojom glasnošću.
Ne shvatate?
Biće kasno kad shvatite!
Zato ću zaroniti.
Na dah.
Na onoliko koliko mi je ostalo.
ZATAMNJENJE.