Maja Pelević - Ler

[S.Teller]

Maja Pelević

Ler

Kao komad za onog ko se prepozna ili ne... jednom je rekao "najvažnije je da o meni niko ne zna sve što bi moglo da se zna"... plešimo sada... ali pažljivo...
Hvala... Milošu Krečkoviću, Jeleni Bogavac, Milanu Govedarici, Mariji Karaklajić, zidovima kancelarije projekta NADA... i Vukši Veličkoviću na verbalnim semplovima.
LIKOVI ili ne
VUKAN
UNA
DJ
DEJANA
DEDA ŠMEKER
CICA
Radnja se dešava...
Svi imaju između 18 i 24 godine ili ne...
Neke scene se pretapaju a neke se dešavaju istovremeno. Kako god.
"It is myself I have never met whose face is pasted on the underside of my mind''
Sarah Kane

1. SCENA
(Vukanov stan. Garsonjera. Kompjuter, velika biblioteka, gomila ploča i cd-ova. Kreativni nered...)
UNA: Aj siđi po votku.
VUKAN: Daj pare.
UNA: Gde ćemo večeras?
VUKAN: U rupu. Sredi mi neki ekser!
UNA: Šta, nije pajdo, pa može da se zguta preko blokatora?
VUKAN: A ja mogu tebi da silazim svaki put po votku?
UNA: Znaš da to nema nikakve veze.
VUKAN: A sad nema veze?
UNA: Votka je drugo, znaš i sam.
VUKAN: Šta, na votku ne mogu da se navučem?
UNA: Znaš ti vrlo dobro šta možeš a šta ne možeš.
VUKAN: Sredi mi onda neku vutru.
UNA: Nek ti ćale sredi vutru.
VUKAN: Mestimično tolerantna.
UNA: Idi po votku!
VUKAN: Aj promeni tu muziku. Smara.
UNA: Idi.
VUKAN: Neću.
UNA: Nemoj. Boli me *urac.
(Ona ustane, krene ka vratima. Vrati se. Uzima blokatore iz fioke.)
UNA: Jebeni blokatori! Jel imaš neku čistu kašiku u ovoj kući?
VUKAN: Nemam. Operi!
(Una donosi kašiku s izmrvljenim blokatorom. Daje mu.)
UNA: Drži!
(Gura mu kašiku u usta.)
VUKAN: Jel može to malo nežnije?
UNA: Ostalo ti još samo pola table.