Aleksandar Novaković - Zubi

[S.Teller]

Aleksandar Novaković

Zubi

(drama)

LICA:
Dejan, od 15, 20,30 godina
Zubarka, sredovečna
Lidija, Dejanova devojka, 25 godina
Bogdan, Lidijin otac, političar, 60 godina
Vidić, poručnik, 45 godina
Vojni policajci: VP 1 i VP 2

Scena prva
(Prazna soba, belih zidova, samo je na sredini zubarska stolica. Bledo svetlo, stalak sa lekovima i bušilicama, prostirka na naslonu. Vrata su levo. Dolazi Dejan, raščupan, neuredan momčić od 14-15 godina. Zausti da nešto kaže, vidi da nema nikoga pa prilazi stolici. Uzme bušilicu i ona zazuji. Trgne se a zatim, u stilu Luka Skajvokera počne da "puca" bušilicom, koja ima zvuk kao laser. Uzme jedan od drvenih štapića kojima se pritisne jezik kad se gleda u usta i ubaci ga, pomoću palca i kažiprsta, u čašu. Zatim zagleda stolicu, prilazi joj, sedne u nju. Na trenutak mu je na licu nadmoćan izraz. Uzme stalak sa lekovima primakne ga, imitira ukucavanje tastature. Imitira posebne likove)

DEJAN: Hane Solo, ukucaj koordinate za Crnu Zvezdu. Pobunjenička alijansa mora da stigne tamo do dvanaest nula-nula. Ima li lovaca Imperije? Tri lovca na tri časa od nas. Artu Ditu, šta ti kažeš? (Imitira robota) Pliju-pliju-plik-plik! To sam i ja hteo da kažem! Idemo na njih!
(Imitira lovca koji se približava, koristi bušilicu kao laser. Dolazi Zubarka, sredovečna, pedantna, primeti ga, krene prema njemu kao da želi nešto da mu kaže, isceri se i odlazi)
DEJAN: Pju-pju-pju! Kabuuuum! Oborili smo ga, Luk! Pazi, jedan nam je iza repa! Podiži zaštitni štit! Paaaam! Čubaka, popravi uređaje ispod kokpita! Vuf vaf aaaargh! I neka si mu rekao, Čui! Moraćemo da napravimo salto mortale, podiži mašinu, vorp brzina, aaaaaaa! Kh, kh, kh! Iza njih smo! Gađaj ih topom, Solo! Ne treba dvaput da mi kažeš, Skajvokeru! Baaaaam! Badabaaaaaam! Sredili smo ih! Jes! Čekaj, Skajvokeru, imamo signal na video monitoru! Pusti ga!
(Dejan namesti zaprešpašćen izraz lica. Iza leđa mu, tiho, prilazi Zubarka, sredovečna, pedantna, sa zelenom fasciklom u ruci. Usput prelistava podatke u njoj, brzo i nehajno. On je ne primećuje)
DEJAN: Ti, to nije moguće!
(Dejan namesti hladno lice i stavi sisaljku u usta. Sisaljka počne da sakuplja pljuvačku, glasno)
DEJAN (mutirano): Luke... khhhhhhhh.... I'm your father!
(Zubarka mu prilazi. Gledaju se bez reči)
ZUBARKA: Ti si zanimljiv primerak. Ovde piše. (Zubarka potapše fasciklu)
DEJAN: Primerak? A ja mislio da sam dečko.
ZUBARKA: Nemaš ti meni šta da misliš...