Vlastimir Gligorijević - Lopov u kući

[S.Teller]

Vlastimir Gligorijević

Lopov u kući

Čovek je razuman dok nešto ne poželi
F. M. Dostojevski
LICA:
Ruža Milovanović, glava porodice. Nema muža, ima sina. U penziji je. Izgleda starije nego što jeste.
Milan Milovanović, Ružin sin. Kao slikar slabo zarađuje i trenutno je nezaposlen. Treba da se ženi i mnogo je propatio zbog majke. I dan danas...
Petar Milovanović, Milanov stric. Jedan od mlađih penzionera danas. Gleda svoja posla
Dara Milovanović, Milanova strina, a pogotovo Ružina jetrva. Opasna po život. I ona u penziji.
Dragana, Milanova devojka, a volela bi da bude i žena. Dobra devojka. Student prava.
Ljilja, Milanova bivša devojka, student medicine. Ružina ljubimica.
Rambo i Šeki, cigančići. Jedan stariji od drugog. Delikventni adolescenti.
Policajac, policajac zvani Dragan.
Radnja se odigrava70-ih godina. U to vreme u Srbiji nije bilo veće ekonomske krize, a ovoj drami bi dobro došla jedna takva...


(U starinskoj, oskudnoj sobi, sede Milovanovići i ćaskaju. Sobu od kuhinje deli zavesa. Tu je negde peć na drva. U sobi ima sitnih ukrasnih predmeta, slika članova familije, starinski radio i slično. Ima i Milanovih slika. Po svemu se vidi da se tu provodi najveći deo vremena. Što se tiče rasporeda prostorija u kući, važno je da je podrum zajednički, da se on nalazi u predsoblju kuće, sve ostalo...)

I DEO

(Ruža, Dara, Petar, Milan.)
(Odigrava se kod Ruže u sobi.)
RUŽA: I šta kažeš, kad si to primetila da vam nestaju te stvari?
DARA: Pa, otprilike pre mesec dana. Ne sećam se baš tačno, ali otprilike tad... Dvanaestog decembra sam primetila prvi put.
RUŽA: Baš tad? Zamisli...Pa jel' ste primetili kad vam uglavnom nestaju?
DARA: Da smo primetili mi bi ga uhvatili, al' on krade samo kad ga niko ne gleda... Ušunja se, i sve što njemi fali, čim dođe- zafali i nama. Eto. Menja taktiku k'o da mu neko javlja, k'o da je tu u kući...