Željko Hubač - Ratko i Julijana

[Braca]

Жељко Хубач

Ратко и Јулијана

српска (позоришна) илузија

ЛИЦА:
Ратко Мркић (20) глумац, син среског начелника среза Мркића, припреман да наследи оца у политици и, с тим у вези, завршио Трговачку школу у Карловцима. Читајући књиге на немачком, заволео позориште!
Јулијана Кркић (16) лепа к'о глумица, ћерка среског начелника среза Кркића, припремана за удају за неког утицајног политичара и с тим у вези завршила кројачко-шнајдерску школу. Много воли да чита и сања.
Еврем Чехајић (55) глумац, Цинцарин, власник путујућег позоришта ,,Еврем и Евдокија". Јако душеван к'о персона и смртно заљубљен у своју жену.
Евдокија Чехајић (50) глумица, жена Евремова, некада најлепша жена у Смедереву, којој су се удварали и млади београдски студенти Бранислав Нушић и Еврем Чехајић, а она је од два Цинцара изабрала већег и лепшег.
Лаврентије (50) глумац, распоп, некада службеник у једној малој вароши епархије шумадијске. Владика шумадијски га је лично распопио зато што је Лаврентије хтео да прави позориште у цркви
Аврам, звани Отело (30) глумац, Циганин, некада чистач ципела на југу Србије. Тек је у позоришту схватио да то што је Циганин и није нека велика трагедија.
Балтазар (45) глумац, надничио у једном селу у Источној Србији. Огроман, тупав и незграпан. Веран као пас.
Јеротије Кркић (55) начелник среза одма' до Мркићевог, веран династији.
Г. Кркић (50) жена Јеротијева, верна њему и династији.
Пантелија Мркић (55) начелник среза који је одма' до Кркићевог, веран династији.
Г. Мркић (50) жена Пантелијина, верна њему и династији.
Пера Вујић (40) изасланик министра саобраћаја, господина Поповића.
Пецко (40) звани Париз, воли Ајфелов торањ и изнад свега своју практикантску службу
Дојана (20) чедно чељаде, слушкиња код Кркића, несрећно заљубљена
Дешава се негде у Србији, далеко од Београда, маја 1903. године

НАПОМЕНА: У тексту коришћени стихови из драме ,,Ромео и Јулија", Вилијема Шекспира, у преводу др. Лазе Костића



ПРВИ ЧИН
У потрази за Јулијом.
(Трг у срезу Кркића, негде у Србији, почетак XX века. На тргу споменик Александру Обреновићу, његова глава исклесана у камену, клупа и огласни стуб. Улазе, упрегнути у кола као коњи, Аврам и Балтазар. На колима пише: Путујуће позориште Еврем и Евдокија. На колима Лаврентије, седи и чита.)