avatar_Braca

Aleksandar Pantelić - Tako smo se nekad smejali

Započeo Braca, Oktobar 29, 2024, 06:29:38 POSLE PODNE

prethodna tema - sledeća tema

0 članova i 2 gostiju pregledaju ovu temu.

Braca

Aleksandar Pantelić

Tako smo se nekad smejali

Komad u jednom činu

LICA
ROSA, 60 godina
SPASOJE, njen suprug, 65 godina
CVETANKA, njihova podstanarka 22 god.
Odigrava se u unutrašnjosti Srbije šezdesetih godina prošlog veka, jednog letnjeg popodneva oko pet sati.

Soba u prizemnoj kući. U dnu i sa desne strane po jedna vrata – desna vode u spavaću sobu a srednja u dvorište. Sasvim napred, na sredini, stočić sa tri polufotelje. Na stočiću telefon.

PRVA POJAVA
Rosa, sama.
ROSA: (Sedi za stolom, plete džemper, pevajući, uzdiše, zagleda pletivo, proba ga na ramenu) Šta je ovo? (Vadi iz džepa izgužvani papir, popravlja naočare, čita) Osamdeset? Nije osamdeset. Ovo je šestica. Cedulja se umastila pa šestica liči na osmicu. (Vadi iz drugog džepa krojački santimetar, meri leđa i rukave, smeje se) Siniša jeste lepo građen ali što je mnogo mnogo je. (Ponovo meri rukave) Rukavi će biti dobri a leđa ću morati ponovo. (Uzdiše, para pletivo. zvoni telefon. ona podigne slušalicu) Alo, ko je to? (Uzbuđena, podigne glas) Jesi ti Siniša? (Sluša) A, ti si Milice! Ne mogu da ti poznam glas! Kako ste vas dvoje? (Sluša) Jel' kum Žika izvadio zub? (Sluša) Dobro smo! Spasoje ode do Đure kasapina da uzme jedan juneći but. Hoću da ga špikujem da nas Siniša ne iznenadi a ja nemam ništa u kući. (Sluša) Ne znamo tačno kad, Milice? On se obično javi pre nego što će da pođe i ja evo ceo dan dreždim pored telefona i čekam. (Sluša) Pusta majka, dabome! Pletem mu džemper, da ga iznenadim kad dođe! Obično... onako sa dva džepa napred na zakopčavanje. On takav najviše voli a i praktičan je – možda da ga nosi ispod sakoa a može da se pojavi u njemu i bez sakoa. (Sluša, mršti se) Kakve kapljice? (Sluša) Za Žikinog bratanca? Jel' to onaj što malo zamuckuje? (Sluša) A, to mu je sestrić! Hranislav, jeste. Znam ja tu decu nego uvek brkam Hranislava i Rastislava... A, šta mu je? (Sluša) Uh, daleko bilo! Sačuvaj bože! Zar ne mogu da ga otpuše u ambulanti? (Sluša) Znaš šta, Milice, mi ne volimo da tražimo od Siniše ni za nas dvoje. (Uzdiše) ali kad se radi o leku, pitaću ga kad se javi, da li može da kupi. Imaš li ti neki recept? (Sluša) Čekaj. (Traži po stolu olovku) Kako kažeš? (Sluša) Polako, ništa ne razumem? (Sluša) Čekaj Milice, ja te ovako ništa ne razumem... nego prebaci ti sve na ćirilicu, a moj Spasoje će sutra ujutro da trkne do vas po to. (Sluša) Dabome. (Sluša) Šta imam da se ljutim, Milice?. Kad je lek u pitanju moramo jedno drugom da pomognemo. (Sluša) Dabome! Nego ti sutra oko sedam stani na prozor i sačekaj Spasoja pa mu daj to ceduljče! I nemoj da mi zahvaljuješ jer se za lek to ne valja! Ajd' u zdravlje! (Spusti slušalicu) Baš je svet bezobrazan! (Uzdiše, uzima pletivo, zvoni telefon, ona podigne slušalicu) Alo, ko je? (Sluša) A, ti si Brankice! Ko ti je okrenuo broj? (Sluša) Baka? E, još malo pa ćeš ti sama da zoveš tetka Rosu... samo da malo porasteš! (Sluša) E, tvoj Siniša sine dolazi za nekoliko dana! (Sluša, mršti se) Da ti donese veliku lutku! Dobro, sine, kazaću mu ako se javi, pa ako bude imao para i ako nađe. (Sluša) Šta kažeš? Dedi tranzistor? (Ljutito) E, da kažeš ti tvom dedi da sam kupi tranzistor od onih para što je dobio za imanje u Lazarevcu... A Siniša nema nikakvo imanje osim svojih deset prstiju. Jesi li me razumela? Daj mi sad babu! (Uzdiše) Zdravo Daco! (Hladno) Jeste, mnogo je slatka. (Sluša) Shvatam ja to sve, Daco! Dete ko' dete! Ali tvoj Milisav nije dete a traži da mu Siniša donese tranzistor. (Sluša) Verujem da ćete vi da platite, ali nije stvar u tome, Daco! Znaš koliko je sveta već poručilo da im Siniša donese koješta. A Siniša mora to sve da plaća u devizama a i sama vidiš kakva je trka za tim devizama. (Sluša) Sigurno! Nemoj da se ljutiš, Daco! Ti si bar pametna žena i moraš da me razumeš. Ja i Spasoje mu ne tražimo ništa a beli svet navalio ko' nezdrav! Preksinoć se javila Kaja poštarka i traži da joj Siniša kupi pamučni cvilih za dušeke! Zamisli, molim te! Kao da on nema druga posla nego da juri po Francuskoj cvilih za Kaju poštarku! (Sluša) Sigurno, Daco, da si mi bliža nego Kaja poštarka, ali baš zato sestro i mogu da razgovaram sa tobom ovako otvoreno! Đura kasapin, molim te, poručio kapu za sušenje kose, da obraduje ženu za rođendan, a Đuka iz finansijskog odseka neke specijalne uloške za dus – tabane. (Sluša) Pa dabome da je neverovatno! (Sluša) Znam ja da je Milisav tvrdoglav i najbolje je da mu kažeš da ovog puta Siniša ne donosi nikom ništa a iduće godine kad dođe on će lepo da se dogovori sa svakim ponaosob – šta kome treba, pa da onda vidi šta od svega toga on može a šta ne može da nabavi, pa će onda lepo da napravi plan, kako će kome šta da kupuje, i kojim redosledom, naravno u okviru svojih mogućnosti i svi će biti zadovoljni! Jel' tako?

Prijava/registracija

Facebook   Instagram   Tiktok