Milivoje Mlađenović - Gorocvet 2012.

[Braca]

Миливоје Млађеновић

Гороцвет 2012.

отужносмешни али распевани догађаји на Ртњу на дан најављеног смакнућа света (инспирисано Бокачовим Декамероном)

Лица:
ГВОЗДЕН ОПАЧИЋ ОПАКИ – Окружни судија
СВЕТЛАНА, учитељица, судијина жена
ПОП ЛАЗАР
ХРИСТИВОЈЕ РИСТА ЛЕДЕНКО, тесар, без посла
РАДОЈКА, шнајдерка, Ристина жена
БАРБАРА, новинака
МАЛИША МАКСИМОВИЋ, песник
РИС, у ствари ХРИСТИНА ГОЛЕМАНОВИЋ – власник кафане "Гороцвет"

1. СЦЕНА

Испред кафане "Гороцвет" је малено пољанче, од миља названо "Попино јебалиште" на којем се види споменик Солунцу: време га једе, али се примети да га нека рука ипак одржава. Види се и капелица чија су врата блокирана унакрсно прикуцаним даскама. А кафана "Гороцвет" је отворена пре три дана, у журби. Недостају неки елементи, да се пришрафи, да се дотегне овдеонде. Ено, тамо у углу, остала и канта фарбе, може неко да је проспе. Има и каблова развучених по поду, може неко да запне. Али, све у свему, прилично пристојно место, може неко да сврати. Мада, опет, доста тескобно, па су гости такорећи заједно, упућени једни на друге, принуђени да комуницирају и кад им се неће. Не може се ништа саопштити у поверењу... Неколико столова, као фол од храстовине чисте, а јок. Имитација. И поприлично кичасто и неуједначено. Столњаци они кинески, што кад се пролије пиће, не упију течност па свим гостима мокри лактови. Око једанаест је сати пре подне, 21. дан децембра 2012. Маглуштина тешка.
(Рис доноси чај Ристи Леденку.)
СУДИЈА: А ти, Ледени? Опет чај? Само га ти цевчи, цевчи, па ћеш отићи по курцу...
РИСТА ЛЕДЕНКО: Кажу да он има добра својства...
СУДИЈА: Има мојства! Ма, ко те то преварио? Шта има у њему?
ПОП: Има мало етарских уља, танина...
РИСТА ЛЕДЕНКО: Мени ваља...
СУДИЈА: За испишарник. Ни за шта друго.
РИС: А шта има важније од мокраћних канала? Шта ти лекар каже?
СУДИЈА: Имаш право, мокраћу на преглед. Вреди колико и крв.
РИСТА ЛЕДЕНКО: И сигурно она није била овде?
РИС: Није примећена.
РИСТО ЛЕДЕНКО: Да платим...
СУДИЈА: А, не! Тај курчеви еликсир метни на мој рачун! Живео! Оче, будимо искрени: и за изградњу црквених ствари потребне су паре народне.
ПОП: С парохијанима ћу ја лакше. Ко беше овај?
СУДИЈА: Технолошки вишак. И вишак на овом свету, уз све то слабог ерективног и ејакулативног потенцијала...
ПОП: Аој, судијо, чека те Пакао, Дантеов.
СУДИЈА: Данте?! Та манте! Али пре тога, попа иде на тееендер. Десет година обећаваш да ће капела бити обновљена. Десет година убиреш паре. Од народа, од патријаршије. Од државе.
ПОП: Ево, нагодину, на Цвети...
СУДИЈА: На Цвети! Мој ти улети, да опростиш, оче. Е па нећеш ни да дочекаш Цвети...
ПОП: Срам да те буде. Бог ће да ти суди, судијо!
СУДИЈА: Зар није? Благосиљаш, шкропиш светом водицом сваку.
ПОП: Не лај, сине некрштени.
СУДИЈА: Живели, оче прото. Знаш да те зајебавам... Два криминалца у овом округу. Много, брате.
ПОП: А како је Рис испослово тако брзо све те 'артије?
РИС: Све легално. Апсолутно испоштована процедура.
СУДИЈА: И људи у процедури. А ти се, оче, стискō.
РИС: Рачунам, овај догађај морам да искористим. Историјска шанса.
ПОП: И где ти је сад тај силан свет? Писале новине: сви капацитети на Ртњу попуњени.
СУДИЈА: Ма, ко те то преварио? Ко ће бре у ову вукојебину.
РИС: Немојте, гос'н судац. Ја се ипак надам.
СУДИЈА: Кад рече да си оно дошао из Америке?
РИС: У петом месецу.
ПОП: И хвала богу, све је како ваља?
РИС: Углавном. Под контролом.
СУДИЈА: Опусти се, Рис. Међу својима си, на правом месту. У добри час!
ПОП: И ти верујеш у те ђавоље приче о Ртњу, као спасоносном месту?
РИС: Артур Кларк је тако говорио. И Мајанско пророчанство... Шта да вам кажем... Биће нам добро, ако останемо живи.
СУДИЈА: Ала мудро говориш! А јеси питô Тарабиће?
ПОП: Промашена ти инвестиција, тај твој "Гороцвет", јер само Богоцвет, Бог једини, Спаситељ, одлучује о нашем трајању. И без смака света, неће Србин дуго. Нико више не рађа. Дошло задње време...
СУДИЈА: Е, сад, оче! Ждереш уз велики пост, лочеш, утерујеш ђавола у пакао сељанчицама, а овамо метанишеш. А црквицу не обнављаш. А видео си како ја одржавам споменик мог прадеде Солунца.
СОНГ 1 – СВИ
Кажу да се ближи крај
Зато се пењи Ртњу светом
Еј кварљиви људски створе
Пењ' се горе у врхове!
Тамо горе спас ти нађи!
Тамо горе мир ти нађи!
Тамо горе себе нађи!
Ка Ртањском Шиљку, хајде!
Ој, Србине, твоје ли ти гајде!
Цео живот о вечности сниваш сан!
Искористи овај богомдани дан
Вечним светлом обасјан!

[Braca]