Jasmina Stanković Amadei - Trojan

[Braca]

Jasmina Stanković Amadei

Trojan

LICA:

ŽIVKA - majka, domaćica, neobrazovana žena sa sela

TROJAN - mlad, malo priglup čovek

JOVAN - Živkin stariji dever, beskrupulozan matrapazin (trgovac stokom)

DUŠAN - Živkin mlađi dever, beskarakteran, ljigav, bratovljev potčinjeni (radi s bratom)

MILAN - najmlađi brat, Živkin muž, tvrd, nesiguran , poljoprivrednik, kasnije i on matrapazin

MICA - gazdarica seoske kafane


PRVI ČIN

PRVA SCENA

(Negde na jugu Srbije, vreme Drugog svetskog rata.1943 godina. Kuhinja porodične kuće. Verige, tronošci, polica s posuđem, u jednom delu veliki drveni astal,stolice, tanur (nešto kao okrugli sto, na nožicama od jedva desetak santimetara)ogledalo na kome je po gornjem okviru okačen vezeni peškir, petrolejka ili lampa na gas. Kod Živke se blago nazire stomak trudnice. Ona je u crnini jer žali za svekrom. Živka, Dušan i Jovan sede okolo tanura, na tronošcima, u blizini odžaka sa verigama)

Jovan
...i takoj, snajke, mi se podelismo...

Živka
Znam. Reče mi majka.

Jovan
A, ona izgleda više voli snajke, nego sinovi. Ondak znaš kako smo se dogovorili.

Živka
Znam, bato, al' ako ima još nešto, kaži...

Jovan
Tatko ne pošteno podelija. Neki d'n treba se ide u kataster da se sve upiše, ako oćeš mož i ti da pođeš sas nas, na mesto Milana, da jutre ne bude, mi nešto krijemo od vas.

Živka
Tam'n posla. Ću pođem, kako da neću. Samo me vi poviknite. Samo se plašim, ne li će ne Bugari diraju uz put?

Jovan
Će idemo s naše čeze, da ne moraš da se mučiš da ideš peški. A Bugari se ovde već odomaćili, kuj gi ne dira, oni ga ne diraju.

Živka
Kako ti kažeš. Ne mi je mene teško, ni peški da idem. Za sat i po, bi stigla. Jedino me od vojsku stra.

[Braca]