Armuš Periša Beli - Nije to što misliš

[Braca]

Armuš Periša Beli

Nije to što misliš

Lica:
Nedeljko, Justin – švaler
Julija, Eva – žena
Bobi – muž, glumac


Polumračna, banalno udešena prostorija, dnevna soba. U levom kraju, u dubini prostorije je frižider, na njemu je u stajaćem ramu fotografija Bobija... Bobi sedi za stolom, napred u mraku, blago svetlo ga odaje, kao i cigareta koju upravo puši... nailazi Nedeljko, on je u boksericama, pevuši nešto samo njemu poznato i ne primećuje Bobija u prvom planu... Nedeljko odlazi do frižidera, protrlja šaku o šaku u vidu kratke naslade, zatim otvori frižider i iz njega izvadi jedno hladno pivo, pošto ga otvori, Nedeljko spazi sliku na frižideru i uzime je.

Nedeljko:
Dobro veče, Bobi... Bobi, tako ono beše, Bobi? Pa, Bobi kako si mi ti? Kako je na frižideru? A? Hladno? Šta ćeš, život je takav... hladan, gadan... E, a ja, ja nikada nisam bio na frižideru i nemam nameru, šta bi ja radio na frižideru? Ne ja sam uvek bio na nečemu uh, kako bih ti rekao, uvek sam bio na toplim mestima, na komodi, bukvalno, na ženi, bukvalno, na ženi i komodi, bukvalno, pa da, da na ženi i znaš još na čemu? Bio sam na tvojoj ženi i ne samo da sam bio na njoj, neee, bio sam sa njom to jest, na njoj pa zajedno na komodi, o toj komodi ti pričam, kapiraš? U njoj i pored nje i na njoj, naravno i, i kako god zamisliš i znaš i večeras sam na njoj, mislim bio sam pa sam malo sišao, ožedneo sam jebiga. A ti? Ti na frižideru... nije te ranije bilo tu? Ili nisam obraćao pažnju. Izgledaš skrušeno. Fotka nakon sahrane, a? Čuj, nije mi drago što sam ti napravio rogove i što ti ih još pravim i što ću ti ih verovatno još praviti, ali kako bih ti rekao, da nije mene, neko drugi bi se sigurno našao... da, tako to biva. Poštar recimo, o, da poštar, što taj ima oštar i znaš on i njemu slični uvek zvone dva puta, takvi se lože na filmske žargone. A tvoja žena, ona voli, ona vollliii, ona mnogo voli da se igra... Eto prvi put se vidimo, a tako srdačan razgovor. Kažu da se čovek najviše otvori pred strancem. Ali mi nismo stranci? Čuo sam da si žaca? Rekla mi jedna ptica. Dobro, dobro, miran, evo žacnuo sam se... Šalim se rekla mi je Julija da si neki opasan tip, naročito mi je to večeras naglasila. Ovde se ispostavlja da i od opasnog ima opasniji, a? Šta kažeš? Ćutiš, šta ćeš, život je takav... pun tišine. Ćutiš, možda si ljut? Ma, jok ti si laf, ma lafčina, bićemo ortaci, a ortaci dele sve i frižider i komode i ostalo... Dobro, idem ja sada, a ti, ti budi tu, čuvaj frižider pa ćemo popiti još koje pivo zajedno (ostavlja sliku) dok ne odem...

[Braca]