Tanja Šljivar- Mi smo oni na koje su nas roditelji upozorava

[Braca]

Tanja Šljivar

Mi smo oni na koje su nas roditelji upozoravali

DUODRAMA prva verzija

LICA:
MILAN još par sati pa 17, došao je da slavi rođendan večeras
MARA 45, došla je da popravi šminku i da se odmori večeras

Dešava se u Bosni, u javnom toaletu

A ja sam išao pozadi s ludim Nilom: pričao mi je o natpisima na klozetskim zidovima na istoku i na zapadu. Oni se potpuno razlikuju, na istoku ispisuju zajebancije i svakojake prostačke šale, a na zapadu ispisuju samo svoje ime, Red O'Hara, Blafton Montana, prošao je ovuda, datum, razlog za to je ogromna usamljenost koja se samo za nijansu i za debljinu picine dlake razlikuje kad pređeš preko Misisipija. - Na putu, Džek Keruak, 1957.
I tako godine, mlade godine, prolaze u ovoj prokletoj zemlji - Ukrajinski prinudni radnik u Njemačkoj, zapis na zidu gestapovog zatvora u Kelnu, 1944.
Slobodno tržište i marketing van sa Univerziteta - Natpis u ženskom toaletu biblioteke Univeziteta u Gisenu, 2013.

U WC-u je bijelo i sterilno, iako je javni. U WC-u je ispisano puno natpisa, zato što je javni. Ljudi vole da napišu kakav *urac vole, na zidu WC-a. Ljudi vole da napišu koju nacionalnu manjinu mrze i da hoće da joj nabiju dasku u dupe, na zidu WC-a. Ja volim da napišem srećnim ljudima da se jebu, na zidu WC-a. Milan i Mara su u WC-u, cijele jedne večeri u junu. Ne smrdi, neka žena to redovo čisti, pa se potpiše na tabelu sa satnicom. To može da bude jedan od onih WC-a na auto putevima ili velikim željezničkim stanicama, kojih u Bosni i nema, kad se ubaci kovanica, pa se dobije bon za popust u pekari. Najvjerovatnije je to ipak WC pod zemljom. To može da bude i telefonska govornica u pošti išarana hemijskom olovkom, ili park sa korama drveća u koje su ljudi nešto izrezbarili ili zid za solo igranje tenisa po kom su išarani grafiti, ili učionica sa tablom po kojoj je pisano kredom. Najvjerovatnije je to ipak javni WC. Malo je dosadno, malo je i tužno. Milan slavi sedamnaesti rođendan, a Mara je privlačna na način da joj niko ne bi dao više od četrdeset, iako joj je četdeset i pet. Ona žali za starim ljubavima, Milan još uvijek nema ni jednu novu. Milan često poteže iz litarske flaše viskija koju je kao rođendanski poklon dobio od tate. Mara i Milan se prvi put vide večeras, i dobro se razumiju.

PRVA SCENA