Branislav Nušić - Put oko sveta

[Braca]

BRANISLAV NUŠIĆ

Put oko sveta

Čudnovati doživijaji Jovanče Micića, Jagodinca,
u deset slika, s pevanje i igranjem

Prva slika

Srećka norveškog međunarodnog saobraćajnog društva, serija 12706, broj 97

LICA:
Jovanče Micić
Persa, njegova žena
Gospodin Toma, poreznik u penziji
Profesor
Saveta, komšika
Zemlička, apotekar
Mika, telegrafista
Sima, marveni lekar
jedan građanin (Pera Krka)
Šegrt Nace
Šef stanice
Pevačko društvo, sviračko društvo, narod,deca.

Događa se u avliji Jovančetove kuće u Jagodini
Avlija pred kućom Jovanče Micića u Jagodini. Pozadi plot i širom otvorena kolska kapija. Nad kapijom izvešan barjak.
Iza plota, u dubini, vidi se druga strana ulice.
U avliji na desnoj strani kuća, a pred kućom klupa: na levoj strani veliki dud, a oko njega sto kraj koga su dve stolice.
Na stolu je globus.
Za vreme prvih scena prolaze ulicom pojedini tipovi, zastajkuju, zagledaju i odlaze, što docnije, to se sve više zbiraju, naročito deca.

I

PROFESOR, JOVANČE
PROFESOR (prstom druge ruke opisuje put): Dakle, put bi vas, gospodine moj, ovuda kroz Evropu, preko Atlantika, vodio ka Meksiku, zatim u Veliki okean ili Pacifik. (on napušta razgovor sa Jovančom, zaboravivši se, počne držati lekciju šetajući se: levom pritisnuo globus, desnom demonstrira i mlatara pisaljkom kao u slušaonici, dok Jovanče još jednako drži prst) Klima je u primorju u Velikom okeanu slična onoj oko Sredozemnog mora u Starome svetu. Leta su gotovo sasvim beskišna, a zime blage. Zlato, koje je prvo Evropljane i primamilo da se isele tamo, i danas je najvažniji proizvod, naročito u divnoj Kalifornijskoj dolini, koju navodnjava reka Sakramento, kao što ste videli prošlog časa.
JOVANČE (prekine ga): Oću li ja još da držim ovo Meksiko?
PROFESOR (seti se): Ah, da, oslobodite se! Dakle šta ono rekoh...?
JOVANČE (drži pršt): Rekao si, brate, sakrament.
PROFESOR: A jes', dakle, u divnoj Kalifomijskoj dolini... (hteo bi da nastavi lekciju)
JOVANČE: Molim te, brate, još jedanput ti da meni kažeš: kako ću ja to da dođem s one strane? Ne mogu nikako da upamtim.
PRĐFESOR: Eto, molim vas, da vam stvar predstavim na najjasniji način. (skine globus i metne ga na zemlju). Stvar će nam biti jasnija ako je posmatramo s tačke ptičjeg leta.
JOVANČE (ustaje i prilazi globusu, nad kojim se obojica nagnu)
PROFESOR: Zamislite vi sad da ste ptica.
JOVANČE: Koj tica?
PROFESOR: Zamislite samo.
JOVANČE: Ajde pa ti sad! Tica da budem?
PROFESOR: Tako ćete, zaboga, mnogo bolje razumeti.
JOVANČE: O, gospode, što ti je nauka: sad moram zbog nju i tica da budem! Pa dobro, kakva tica?
PROFESOR: Ali, zaboga, to nije važno, to je samo pretpostavka.
JOVANČE: Pa, dobro de, neka je pretpostavka, i neka i nije. Kad moram da budem, neka budem. Eto, da kažemo, dživdžan ću da budem. (gleda gore na dud) Di da se popnem?
PROFESOR: Ali ne, zaboga... dakle, napustimo to kad vas toliko buni. (sagao se da digne globus)
JOVANČE (zadržava ga): Jok, ne buni me. Kad moram da budem, neka budem!
PROFESOR: Pa mala beše, more!
PROFESOR: Vidite! Ja ću sad preći tu liniju koju ćete vi svojim putem obeležiti. Vidite. (fiksira štapom jednu tačku) Evo... ovako... ovako. Sad ste već u Americi: skrećete od Velikih Antila i Bahamskih ostrva, prelazite suvim Meksiko i zatim sećete Ekvator. Idite, molim vas, za mnom. (obilaze zajedno oko globusa)
JOVANČE: Teraj ti samo, idem ja.
PROFESOR: Odatle ćemo se doćepati azijskog kopna i verovatno iznad obeju Indija, preko Arabije na Malu Aziju... tako... evo smo sad opet na evropskom kopnu i... vidite, vratio sam se opet odakle sam i pošao.
JOVANČE: Sad znam! Eto vidi! (digne nogu) Atlant, okean, sakrament, kopno, ekvator, op-cup, i: eto, obiđo ceo svet (on je govoreći to opkoračio globus) Je li tako?
PROFESOR (dižući globus na sto): Da, donekle, samo donekle je tako. Uostalom, na mapi koju sam vam obećao doneti vi ćete sve to možda jasnije videti.
JOVANČE (zamisli se): Aha, da mi je doneseš. Nego... šta ti ono reče nešto: klima? To mu nisam razumeo.
PROFESOR: Klima? Dakle... podneblje - ili vazduh.
JOVANČE: Pa šta vazduh? Šta imam ja sa vazduhom posla, neću valjda da jedem vazduh?
PROFESOR: Bogami, možete i vazduh jesti ako lepo ne naučite one strane reči koje sam vam dao. Da ih niste zaboravili?
JOVANČE: Ovde su, more. Ništa ja nisam zaboravio!
PROFESOR: Pa čitajte ih usput, sviknite se da ih izgovarate.
JOVANČE: Ih, ne brini. Meni mi dosta da znam samo kako se hleb kaže, jerbo bez to znanje može da mi se desi, što ti kažeš, da jedem klimu.
PROFESOR: A da me poslušate i ono drugo što sam vam savetovao.
JOVANČE: Šta beše to?
PROFESOR: Dakle, da kupite jedan notes i da beležite, da beležite sve, svaku sitnicu, što god vidite. Svaki dan i svaki događaj treba zabeležiti. Šteta proći toliki svet, a ne zabeležiti svoja opažanja.
JOVANČE: I to ću da te poslušam. (na kućna vrata) Nace, odi ovamo!

[Braca]

[Braca]