Dimitrije Kokanov - Kretanje

[Braca]

Димитрије Коканов

Кретање

Технологија и кореографија страха

Београд/Загреб 2018/2019.

"Море се простире као свила преко залива. Удаљеност има изванредну моћ; њих је она прогутала, отишли су заувек, постали су део природе ствари. Тако је тихо; тако је мирно. И сам пароброд је ишчезао, али велики прамен дима још лебди у ваздуху и виси жалосно као застава у опроштају. [...]
Зурила је преко мора, у острво. Али лист је губио оштрину. Врло је мало; врло удаљено. Море је сада важније него обала. Таласи су свуда око њих, бацају се и тону, а нека клада ваља се на једном таласу; један галеб налеће на другог. Овде негде, помисли она, умачући прсте у воду, потонуо је неки брод; и она промрља, сањиво, упола заспала, како ми нестајемо, сваки за себе."

Вирџинија Вулф, Ка светионику – Превод: Зора Миндеровић

I део СЈЕБАНИ И НАГРУВАНИ

Ми се нећемо кретати?
Па ја тебе не зовем да плутамо!

ЈА САМ БУДУЋНОСТ. / ЈА САМ СЕ ЗАЉУБИО.

Овај исказ ће сада изазвати логореју емотивно разореног субјекта:
Глежњеви осете хладну ширину слане оазе.
Колена урањају у тиркизно покретно стакло.
Бутине се тресу прве. Увек ми се бутине тресу прве када се узбудим.
Препоне, гениталије, задњица... Најтоплији део мене се расхлађује.
Моја жеља за твојим телом скупља се у мизерну импотенцију.
Море ме кастрира температуром своје величине.

[Braca]