Lidija Jelisavčić Ćirić - Čuburska daća

[Braca]

Lidija Jelisavčić Ćirić

Čuburska daća

– siva drama u mračnom tehnikoloru –

L I C A:

Vesna – majka, ne podnosi žene koje majčinstvo smatraju «najstarijim zanatom». Ima 58 godina, srednjeg rasta, iako za nijansu punačka njena figura deluje vrlo ženstveno i mladalački; po njenim kukovima ne bi se reklo da se poradjala pet puta u roku od osam godina. Belo lice, prefinjenih crta, bez mnogo bora – uverljivo svedočanstvo o nekadašnjoj izvanrednoj lepoti. Bez tragova šminke, koju nikada nije ni koristila. Srebrne vlasi u njenoj kestenjastoj kosi daju joj notu dostojanstvene zrelosti. Jednostavno obučena, skromno, sa ukusom. Uvek u svom nedokučivom i nenametljivom svetu – iako totalno odsutna, neko neobično spokojstvo izbija iz njene nimalo nepristojne ravnodušnosti. Penzionisana sticajem čudnih bračnih i majčinskih okolnosti, vremenom je stekla status uvaženog profesionalng astrologa, što joj jeste važno ali to ne pokazuje. Inače je malo šta može izmestiti, uplašiti ili impresionirati. Potiče iz stare beogradske porodice, rodjena Čuburka, baš kao i njena majka, otac, i dede i babe po oba roditelja. Isti takav gradski pedigre imao je i njen bivši muž. Tome ne bi pridavala neki poseban značaj da su je «nove komšije» ostavljale na miru...



Sanja – najstarija kćer, 39 godina, duga smedja kosa koja ravno, potpuno prirodno pada kao da je peglana. Mršava, visoka, širokog čela i krupnih očiju izrazito zelene boje; jedna od onih kojima, bez ikakvog napora, uspeva da izgledaju inteligentno već na prvi pogled – što njenoj privlačnoj pojavi daje notu otvorene pretnje. Od šminke koristi isključivo cigarete. Znaci preranog starenja na licu koje priča svoju priču o nekontrolisanom hedonizmu i kontrolisanom mazohizmu. U retkim trenucima kada se ne osmehuje podrugljivo, probije se duhoviti, neodgovorni šarm dokone žene, koji privlači podjednaku pažnju i muškaraca i žena. Uprkos urodjenoj zlobi i sarkastičnoj izveštačenosti ne krije sklonost ka setnom, pa i poetskom humoru.



Cica – 38 godina, šatirana i začešljana kosa sa brižljivo izvučenim pramenovima svetle boje, od svetloplave do zlatno žute; «profesorske naočare» pojačavaju ozbiljan izraz lica, kao i sitne, okrugle braon- maslinaste oči. Crna maskara, diskretno rumenilo, bezbojni sjaj za usne. Ovalno lice, punački obrazi, orlovski zakrivljen nos i špicasta brada.

Krupnije gradje sa jakim butinama, malo pogrbljena ali to samo pojačava njen vazda uspravni, borbeni stav rodjenog zaštitnika.



Lidija – 35 godina, izblajhana plavuša, blistavo beli zubi koji krase ionako retko upečatljiv osmeh, pun topline i dvosmislene razdraganosti. Pozira neprekidno, ne zbog isprazne narcisoidnosti već zato što doista ima pojavu koju je teško ne ispratiti pogledom. Srednjeg rasta, zgodnjikava i poželjna, ume da nosi svoju posebnost bez preteranog foliranja i kindjurenja. Izražene čulnosti, na momente detinjasti seksepil koji se savršeno uklapa sa nežnošću i humorom. Privlačna na svaki način – kako je doživljavaju izbirljivi muškarci. Od nakita nosi samo «svarovski» ogrlicu sa priveskom u obliku srca u kompletu sa mindjušama. Obavezna crvena brojanica na levoj ruci i masivna burma od belog zlata – znak da je u svakom trenutku zauzeta i nedostupna za one koje nije izabrala.



Mirjana – 33 godine, po ogrubelom glasu i osećanju istrošenosti koji zrači iz svakog njenog pokreta – veoma podseća na majku, kao i po boji kose i čudesno raspuštenoj frizuri koja to i nije. Nezdravo žućkasta boja lica, veliki podočnjaci, upali obrazi, blago izbuljene oči grozničavo svetlucaju, tanke usne, izgriženi nokti. Ispijenog izgleda, u stalnom grču – pokušava da se predstavi kao bezbrižni zajebant kojem je sve jasno ali ne pati zbog toga. Mada je patnja utkana u svaku poru njene uvoštene kože.



Jelena – 31 godinu, vitka, manekenski gradjena, duga kosa joj pada do polovine ledja, izduženo lice, prćast nos, svetle oči, čudna ogradjenost od sveta koja se može prepoznati u povremenom drskom ponašanju. Nazalni glas i hladnokrvno psovanje njen su zaštitni znak, sa često urnebesnim efektom.

NAPOMENA: Komad se sastoji iz pet scena i sve se dešavaju u istom prostoru i istom dekoru – tokom jednog zimskog martovskog dana 2009. godine, od ranog popodneva do večernjih sati kada obično završavaju tv- serije i debatne emisije.

PRVA SCENA

Dnevna soba oskudno popunjena primetno starim nameštajem. Okrugli trpezarijski sto, ponegde oguljen, oko njega razmeštene škripave stolice sa nesigurnim naslonima; kada nekom dosadi žuljanje i nestabilno ljuljanje, uz prisilno ispravljanje kičme, može da se prebaci na ulegli kauč sa ućebanim meblom. Nasuprot njemu je stočić sa televizorom; ispod je polica na kojoj su poredjane knjige o astrologiji različite debljine, neke u kožnom, neke u mekom povezu. U udaljenijem ćošku nalazi se komoda na kojoj je stona lampa sa prašnjavim crvenim abažurom i izduženo ogledalo sa pozlaćenim ramom, oslonjeno na zid; tu je dobro očuvana, obložena sjajnim furnirom, vitrina sa zastakljenim delom i fiokama. Ugaženi tepih iskrzanih ivica i zamršenih šara tamne boje prekriva veći deo parketnog poda. S leve strane izljuspana vrata koja vode u predsoblje, a sa suprotne strane vrata od kuhinje, uflekana tragovima jela i prljavih ruku. Na zidu stoji porodična natalna karta – poput ikone...

Iz predsoblja, kroz otškrinuta vrata, dopire komešanje i glasovi pomešani sa zvukom uzmuvanih ljudskih tela koja su se zatekla na malenom prostoru.

[Braca]