Vladimir Kolarić - Hipolit

[Braca]

Vladimir Kolarić

Hipolit

pozorišna drama


LICA:

TEZEJ

FEDRA

ANDROGEJ

ROBINJA

1.

ROBINJA: Vreme lagano reči na svetlo sveta iznosi. Reč po reč obasjava. Priča počinje. Zašto si došao ovde, da li znaš? Zla ovog večno ćeš se sećati.

Ima grada lepšeg od ovog, al' mrak ga obavija, magle ga kriju. Ima tela lepšeg od ovog, al' mrak ga obavija, magle ga kriju. Ima reči lepše od ove, al' mrak je obavija, magle je kriju. Grob ovo je, al' grob što tamom pokriva grob naš sutrašnji.

Vreme lagano reči na svetlo sveta iznosi. Reč po reč obasjava. Priča počinje. Prazna priča što zanosi nam glave. Zašto si došao ovde, da li znaš? Zla ovog večno ćeš se sećati.

2.

FEDRA: Ovom nesrećnom licu ime je Fedra. Ove ruke, nekad čiste od krvi, Fedrine su. Ove noge, na kopno nenavikle, Fedrine su. Ove grudi, ničije dojilje, Fedrine su. Oči ove što se gase, i one su Fedrine. I uši su Fedrine, što su kadre samo krik da čuju, ali ne i reč. I ova raspuklina pod pupkom Fedrina je, ničija vrata Fedrina. Sve Fedrino je, šta Fedrino nije?

ROBINJA: Zaspala je Atina, kraljice moja. Zidovi se zgusnuli, ulice suzile. Kraljice moja, oči otkrij. Cela Atina očekuje povratak kralja, Tezeja što ga prati miris bikova. Otkrij uši, kraljice moja. Topot je to a ne grom. Kraljice moja.

FEDRA: Dosta, robinjo. Reči hoću. Reči, robinjo. Reči što zube razbijaju.

ROBINJA: Zao je početak to. Za kojom to vodom usne ti žude, kraljice moja?

FEDRA: Nema više kraljice.