Tankred Dorst - Fernando Krap mi je napisao ovo pismo

[S.Teller]

Tankred Dorst

Fernando Krap mi je napisao ovo pismo

LICA:

FERNANDO KRAP
JULIJA
GROF
OTAC
PSIHIJATRI

1. Julija; Otac

JULIJA: Fernando Krap mi je napisao ovo pismo. (Daje pismo ocu)
OTAC: (Pretvara se daje začuđen) Je li?
JULIJA: Pročitaj!
OTAC: I, šta si mu odgovorila?
JULIJA: (Nestrpljivo) Pročitaj!
OTAC: On je veoma ugledan čovek. Svi o njemu govore, otkada se vratio iz Amerike sa ogromnim bogatstvom. Mnoge mlade devojke bile bi srećne kada bi od njega dobile pismo, - svaka bi bila!
JULIJA: Pročitaj!
OTAC: Ali, pismo je upućeno tebi, biće mi dovoljno ako mi kažeš šta je u njemu napisano. Ti si ga već pročitala.
JULIJA: Kratko je.
OTAC: On ne okoliša, veoma je energičan čovek. To možeš primetiti već po rukopisu.
JULIJA: (Čita) "Draga gospođice..."
OTAC: Napisao je "Draga gospođice"? Bez okolišanja, bez obične govorne fraze?
JULIJA: (Čita) "Rečeno mi je da ste najlepša žena u gradu, u kojem sam ja odskora našao svoj dom. Video sam Vas u parku, u šetnji sa Vašim ocem."
OTAC: Tamo nas je video, jel'?
JULIJA: (Čita) "Tačno. Vi ste najlepši. Uzeću Vas za ženu. Fernando Krap."
OTAC: Pravo u cilj. Čvrst karakter.
JULIJA: Koliko smo vremena zajedno proveli u parku?
OTAC: Pa, ja se ne sećam.
JULIJA: Htela sam kući, ali sam morala još dva puta obići aleju, jer si ti tako hteo!
OTAC: Svež vazduh je zdrav. Ti sve vreme sediš u kući, čitaš i fantaziraš.
JULIJA: Ti si se s njim dogovorio! (Baca mu pismo u lice)
OTAC: Molim te, Julija, dušo, reci mi, šta si mu odgovorila?
JULIJA: Ha!
OTAC: Ne verujem da si mu odgovorila "Ha". Ja znam kako ti lepo pišeš pisma.
JULIJA: Slušaj šta sam napisala Fernandu Krapu: "Gospodine, iz Vašeg pisma sam shvatila da ste me kupili od mog oca. Koliko je predložio za svaku funtu mojeg mesa? Koliko, znači, po kilogramu žive vage? Da li ste odmah prihvatili ponuđenu cenu, ili ste je pokušali sniziti? Vama je dobro poznato da u šaci imate bednog čoveka koji je toliko zadužen da će prodati stvari za bilo šta."
OTAC: (Bolno) Ti se šališ, ti se samo šališ, Julija!
JULIJA: "Ili ste, možda, ulovili neki slučajni osmeh kad ste me sreli, pa ste odlučili dobrovoljno dodati još koju hiljadarku? Uveravam Vas, gospodine, imam pravilne zube i lepe uši, da ne govorim o drugim delovima tela, o kojim pristojnost nalaže da se o njima ne govori. A ako ipak dođete u kuću mog oca, trgovca, mogli bi ste razgledati i druge delove, pre nego ugovorite krajnju cenu."
OTAC: (Zapanjeno) Julija!
JULIJA: Zar to nije napisano u tvom stilu, tata? Ja mislim - jeste!
OTAC: Ti si strašna, ismejavaš moj obraz... A ja samo što ne umrem. Umirem od brige zbog tebe!
JULIJA: Nemoj da kukaš, zaboleće me glava! Pojaviće mi se podočnjaci, a to može sniziti ugovorenu cenu.