Nikolaj Koljada - Kokoška

[S.Teller]

Nikolaj Koljada

KOKOŠKA

prevod Novica Antić

LICA:

ALA, glumica, 35 godina
DIJANA, njena prijateljica, glumica, oko 40 godina
NONA, "KOKOŠKA", mlada glumica, 20 godina
FJODOR, glavni reditelj pozorišta, 40 godina
VASILIJ, administrator u pozorištu, 35 godina
STATISTI, njih 10 u zadnjem planu scene

Mali provincijski gradić Doščatov. Soba u radničkom samačkom hotelu. Naše vreme.

PRVI ČIN

NONA DUBOVICKA, Glumica mesnog Doščatovskog dramskog pozorišta živi u radničkom samačkom hotelu jer nema drugi smeštaj. Soba je vrlo skromno nameštena. Tačnije, nekakav pozorišni starež, delovi dekora koje je NONA dovukla, rastavila i rasporedila po sobi. U ramu prozora ćup sa lozicom. Na zidovima plakati. U uglu, na razapetom konopiu suši se rublje. Umivaonik je ograđen šifonjerom. Na vratima vise strašne maske. Na poliii nekoliko knjiga. Tako je: Tovstonogov, Čehov... I ko još? Ah, da, Stanislavski...
Kod vrata je sto. Na njemu tanjiri, rešo, lonci. Prekriveni peškirom. NONA ne voli da pere sudove. Nema za to vremena. Pa, ona je glumica, a ne neka tamo... Pod stolom prazne boce. Ne, nisu od mleka. Na noćnom ormariću pored kreveta vaza sa suvim cvećem. Umesto abažura nekakva neobična ogromna kugla od konca. Koferče pod krevetom. I krevet. O, kakav krevet! Nije to krevet, već loža. Ogromna loža, zauzima skoro polovinu sobe. A na zidu iznad kreveta ćilim. Sa labudovima.
Neko spava u krevetu. Najtvrđim snom. Jutro je, pet sati. Sa one strane prozora leto. Kraj maja, početak juna. Za glumce srećno doba uoči gostovanja, vreme koje nagoveštava skora putovanja, daleke Gradove i zemlje, pijanke, bezbrižnost, nova lica, obožavaoce i obožavateljke... Ptice cvrkuću. Probudile se već, prokletinje... Čini se, potpuni nepomućeni mir. Kao što je nekada pisalo u romanima

[S.Teller]