Marša Norman - Laku noć majko

[S.Teller]

Marša Norman

Laku noć majko

Drama

Prevod i adaptacija Aleksandra Jovićević Tatomirović

Prvo čitanje drame "Laku noć majko" bilo je u Circle Repertory Company pozorištu, u Njujorku, novembra 1981. godine. Dramu je prvi put izvelo American Repertory Theatre u Kembridžu, država Masačusets, u decembru 1982. godine. Umetnički direktor bio je Robert Brustin, dok je reditelj bio Tom Moore. Ulogu Telme Kejts /Thelma Cates/ je igrala Anne Pitoniak, a Džesi Kejts /Jessie Cates/ je igrala Kathv Bates. Drama je preseljena u John Golden Theatre u Njujorku, 31. marta 1983. godine. I ovu versiju je režirao Tom Moore a igrale su Anne Pitoniak i Kathy Bates. Producenti predstave "Laku noć majko" bili su Dann Byck, Wenddel Cherri, The Scubert Organization, i Frederick M. Zollo. "Laku noć majko" je 1983. godine dobila Pulicerovu nagradu za dramu.
DŽESI KEJTS je u kasnim tridesetim ili ranim četrdesetim godinama, bleda je i dosta slabog zdravlja. Tek u poslednjih godinu dana postigla je kontrolu nad svojim duhom i telom, tako da je noćas odlučila da je zadrži. Na sebi ima pantalone, dugačak crni džemper sa dubokim džepovima, u kojima se nalaze komadići papira, i verovatno ima i olovku zadenutu za uvo ili pero zakačeno za džep. Kao i uvek, Džesi ne oseća potrebu da mnogo govori. Drugi retko nalaze zabavnim njen osećaj za humor, noćas je puna miroljubive energije, zna šta hoće, ali je istovremeno svesna da vreme prolazi: tren po tren. Džesi nikada nije bila komunikativnija ili zabavnija nego što je to baš večeras, ali moramo znati da ona nije uvek takva. Između ove dve žene postoji prisnost koja je posledica dugog zajedničkog života. U razgovoru one upotrebljavaju skraćenice a u njihovom odnosu postoji uobičajena lagodnost. Prirodno postoji i uobičajena netrpeljivost.
TELMA KEJTS, "MAMA" koja je Džesina majka, nalazi se u kasnim pedesetim ili ranim šezdesetim godinama. Počela je da oseća svoje godine pa kad god joj se pruži prilika pokušava da se ne napreže previše, ili pušta druge da joj drugi pomažu, kad god to njoj odgovara. Ona brzo govori i uživa u tome. Veruje da su stvari onakve kakve ona kaže da jesu. Psihički je mnogo jača nego fizički. Brbljiva je i znatiželjna, i ovo je njena kuća.
Drama se odigrava u relativno novoj kući, koja se nalazi na zabačenom seoskom putu. Dnevna soba je spojena sa kuhinjom i glavnim hodnikom, koji vodi do spavaćih soba. U hodniku se nalazi konopac čijim se povlačenjem oslobađaju lestvice koje vode na tavan. Vrata jedne od spavaćih soba otvaraju se direktno na hodnik i ona treba da budu vidljiva svima u gledalištu. Sa vrata su u središtu cele scene, a osvetljenje treba da je tako podešeno da po potrebi mogu da se ne vide, a da u drugim scenama sva pažnja bude usmerena na njih. To je istovremeno mesto straha i nade. To su najobičnija vrata koja se otvaraju prema apsolutnom ništavilu. Ona su centar celokupne radnje i veliku pažnju treba posvetiti njihovom izgledu i konstrukciji. Dnevna soba je prenatrpana časopisima i katalozima o vezenju goblena, pepeljarama i zdelicama za kolače. Uzorci Maminog veza nalaze se svuda jastuci, ćebad, prekrivači, podmetači i ponjave, i prilično su lepi. Kuća je više udobna nego neuredna, ali ima dosta stvari koje bi trebalo vratiti na svoje mesto. Taj nered nije ni malo privlačan, više je ličan nego što je šarmantan. Ni u kom slučaju scenografija ne treba da govori o inteligenciji i ukusu Džesi i Majke. Jednostavno, scenografija daje indikaciju da su one vrlo stvarne osobe koje žive u jednom određenom kraju države. Upotreba jakog akcenta koji će samo pojačati distancu između publike i Džesi i Majke, takođe je pogrešna. Vreme je sadašnje. Radnja počinje u 20 i 15. Satovi koji se nalaze na sceni u kuhinji i na stolu u dnevnoj sobi treba da rade u toku predstave i da su vidljivi gledaocima. Predstava se igra bez pauze.

MAMA se proteže da dohvati puslice iz ormarića u kuhinji. Ne može da ih vidi pa ih pipajući traži, nestrpljiva je da dohvati jednu, tako da prilično vredno radi na tome. Ovo lako može biti najveći napor kome se MAMA ikada izlaže, Pronalazi puslicu posutu kokosom i punjenu malinom i belom penom, vrsta poznata kao snežna grudva. MAMA primeti da jedna puslica nedostaje u kutiji i zove DŽESI koja se očigledno nalazi negde u kući.

[S.Teller]