Ivan Turgenjev - Noć u krčmi kod „Divljeg vepra“

[S.Teller]

Ivan Turgenjev

Noć u krčmi kod ,,Divljeg vepra"

Prevod i adaptaцija: Raja Jedlinski

Prevođenje Turgenjeva sa francuskog liči pomalo na jermensku zаgonetku. Ali kao i obično kada su u pitanju mutni događaji "cherchez la femme".
Kao što je poznato, Turgenjev je čitavog života bio zaljubljen u francusku pevačicu Polin Viardo Garsija. Pošto je ona bila udata i imala nekoliko dece, nikada se sa njom nije oženio. Kao što je sam kasnije napisao: "Proveo sam život zakačen za ivicu tuđeg gnezda".
Pevačica je bila poznata, putovala je veoma mnogo, živela je u raznim zemljama, a po njenom tragu kretao se i Turgennjev. Krajem 1880. godine gospođa Viardo, zajedno sa mužem, decom i Turgenjevom, nastanila se izvesno vreme u Baden Badenu pošto se povrh svega veoma zaljubila u kneza Baden Virtenberga.
Baden Baden je bio centar društvenog života. Opereta je osvajala svet. Turgenjev iskušava sebe na tom polju, piše na francuskom libreta za operete i opere za koje muziku skicira gospođa Viardo. Ove tvorevine na sceni pomodnog letovališta postižu ogromne uspehe.To veoma zabavlja pisca očajnog zbog nesrećne ljubavi i već teško obolelog od raka. Ponet uspesima, Turgenjev piše, takođe na francuskom "Noć u krčmi kod divljeg vepra".
Ova scenska šala bila je do nedavno nepoznata i književnim istoričarima koji su se bavili stvaralaštvom velikog pisca, još uvek je teško odrediti i tačan datum kada je napisana. Sačuvala se slučajno. Turgenjev je čitavu svoju literarnu zaostavštinu ostavio testamentom gospođi Viardo, koja izgleda nije poklanjala naročitu pažnju stvaralaštvu svoga ekscentričnog, inostranog obožavaoca. Posle smrti gospođe Viardo 1910. godine /umrla je u 93. godini/ svu arhivu razdelila su njena deca. Jedan deo je rasprodat, jedan deo izgubljen a ostalo je još uvek u rukama unuke gospođe Viardo. Francuski slavista Andre Mazon, spasao je deo rukopisa otkupljujući ih od naslednika i poklanjajući Narodnoj biblioteci u Parizu. Godine 1963. ovi rukopisi su snimljeni na mikrofilmove i godinu dana kasnije objavljeni u Moskvi pod naslovom "Iz pariskog arhiva I. S. Turgenjeva." Tamo je takođe objavljen original na francuskom i ruski prevod drame "Noć u krčmi kod divljeg vepra".
Kada se čita danas, "Noć..." je iznenađujuće savremena. Kao da je pisao meki od začetnika teatra apsurda. Zato što je to svesna parodija nekoliko dramakih šema: romantičnih ljubavi, strave i starog mehanizma "komedije zapleta" koji je bulevarska farsa eksploatisala do dosade. Parodiranjem ovih šema pisci se bave do današnjeg dana. Kako pristalicama, tako i protivnicima današnjeg teatra apsurda i crnog humora, ovo može da posluži kao dokaz da taj teatar ima mnogo starih, dostojnih poštovanja, pradedova.
R. Jedlinski

LICA:
GOSPODIN GRELUHON, mladić 21. godina,
GOSPODIN PJER MARTEN di KARPENTRA, rentijer, 67. godina,
GOSPOĐA HORTENZIJA FREDEGONDA MARTEN, njegova žena, 63. godine,
GOSPODIN VIKTORIN MARTEN, oficir u ostavci, 45. godina,
GOSPOĐA VIRGINIJA HORTENZIJA MARTEN, njegova supruga, 33 godina
GOSPODIN KLOVIS PIGROBAR iz RUANA, prodavac balona, 40. godina,
GOSPOĐA MARIJANA KATRIN PIGROBAR, njegova supruga, 25. godina,
KANKANET, portir, 60 godina,
BIRKOPF, policijski kosesar,
HIMELHEBER, žandarm
KOLŠTRUNK, žandarm

Radnja se odigrava u malom francuskom gradiću u holu krčme kod Divljeg vepra. Nasred počađavele tavanice visi lampe koja baca mutno svetlo na scenu. Nadesno u prvom planu vrata i duboka fotelja, dublje još jedna vrata. Levo dvoje vrata a u dubini stepenište koje vodi naviše na prvi sprat i vrata. Kada se podigne zavesa čuje se kucanje sata koji nagoveštava ponoć i odmah posle toga čuje se hitac iz pištolja.