Moris Žoli - Dijalog u paklu između Makijavelija i Monteskijea

[Braca]

[glow=red,2,300]Moris Žoli - Dijalog u paklu između Makijavelija i Monteskijea[/glow]

Dramska obrada

Predrag Bajčetić

Niccolo Machiavelli (rođen 3. maja 1469, u Firenci umro 21. juna 1527, u Firenci), italijanski pisac i državnik, firentinski patriota i izuzetni politički teoretičar. Glavno delo Vladar (1513), tokom kasnijih stoleća, ozloglašeno i optuživano za amoralni cinizam. Makijavelijeva privrženost uvek je na strani republike, i sve njegove teorije služe njenom jačanju; ali pokvarenost vremena, slabost italijanskih državica i pokušaji stranih osvajanja, nagnali su ga da zamišlja vladara koji bi mogao da ostvari njegov veliki san o ujedinjenju Italije. Napisao je i poznatu komediju Mandragola (1518).

Charles Louis de Secondat Montesquieu, baron de La Brede (rođen 18. januara 1689, u zamku La Bred, kraj Bordoa umro 10. februara 1755, u Parizu), francuski politički mislilac čije glavno delo Duh zakona (1748) presudno utiče na političke teorije novog vremena: od Francuske revolucije do danas. Osnovni doprinos Monteskijea nauci je doktrina o podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Monteskije raspravlja o tri oblika države, i smatra da se republika zasniva na vrlini, monarhija na časti, a despotizam na strahu. Prvo njegovo delo su Persijska pisma (I721), popyga vladavini Luja XIV.

Nije ovo ni satira ni pamflet... prikazano je sve kao fikcija, i bilo bi uludo dati unapred neku odgonetku. Ne pitajte čija je ruka pisala ove stranice: ovakvo delo je gotovo bezlično. Odgovor je na izazove savesti, i svako je sudelovao u njegovom postanju. Delo je pred vama i pisac se povlači, jer samo je pribeležio misli koje se tiču svih, bio više ili manje prikriveni saučesnik sjedinjenih sila dobra.
M.Ž

1864

Maurice Joly (rođen 22. septembra 1829, u gradu Lonsle Saunier a nađen mrtav, u svom stanu, 17. jula 1878, u Parizu), francuski advokat, zatvorenik i prognanik, u vreme Napoleona III, branilac Pariza u francuskopruskom ratu (1871). Žoli je učesnik prvog osvajanja pariske Gradske skuštine, u znak protesta protiv izdaje, ali nešto kasnije ne uzima vidio učešće u Komuni. Napisao je, pored drugih dela, Dijalogu paklu između Makijavelija i Monteksijea (1864),
Dijalog u paklu... poslužio je kao osnova za sastavljanje poznatog lažnog dokumenta pod nazivom Protokol sionskih mudraca (1903). Po tom lažnom dokumentu, koji ima oblik zapisnika sa niza tajnih sastanaka (24, a po drugim verzijama 27) u Bazelu 1897, u vreme novog Cionističkog kongresa, Jevreji i masoni planiraju da sruše hrišćansku civilizaciju, pomoću liberalizma i socijalizma, i da sagrade svetsku državu no svojim pravilima.
Prevara je otkrivena 1921. godnne, a dalja istraživanja dokazuju da su Protokoli falsifikat koji zvaničnici ruske tajne policije sastavljaju no satiri Žolija, no jednom fantastičnom romanu (Biarritz) od Hermanna Goedschea (1868), i po drugim izvorima.

1998
Dramska obrada podrazumeva: izbor tema, i neznatne promene redosleda, neophodno skraćivanje teksta, sažimanje rečenica da bi postale izgovorljive na sceni. I samo to je činjeio pri obradi ovog Dijaloga u paklu... Dve male promene, ipak, značajne su: (1) po Žoliju, pakao je neka mračna obala, pusti žal, a po obradi: televizijski studio: (2) po Žoliju: Narodi sada žive u Letu Gospodnjem 1864, a po obradi: Narodi sada žive u Letu Gospodnjem 1998.
Sve političke ideje, pa i one koje se čine savremene, napisao je Žoli 1864. godine. Ne odgovaramo ni mi, prikazivači, mi gledaoci ako se u tim starim idejama prepozna i 1998. godina.

PRVI DEO

[Braca]

HIPOTEZA: O OSIGURANJU VLASTI.

[Braca]

TREĆI DEO

HIPOTEZA: O PROPASTI,