СРЕТЕЊЕ ГОСПОДЊЕ

[pitalica]

Сретење Господње

[/size][/size][/size]
                         

   

Српска Православна Црква слави овај празник 2. фебруара по црквеном, а 15. фебруара по григоријанском календару.
Сретење Господње слави  se 40. дан од Божића. Свето Писмо каже да четрдесети дан после Рођења Христовог Пресвета Дјева деонесе свог Сина у храм јерусалимски да Га посвети Богу и себе очисти.  Иако ни једно, ни друго није било потребно, Законодавац није хтео да се огреши о Свој Закон, који је Он био донео кроз Свога слугу и пророка Мојсеја.
У храму је служио првосвештеник Захарија, отац Јована Претече. Он Дјеву Марију постави у храму на место за девојке, а не на место за жене. Тада се у храму појаве две личности: старац Симеон и Ана, кћи Фануилова. Праведни старац узе на руке  Месију и рече: "Сад отпушташ у миру слугу својега, Господе, по ријечи својој..." Још рече Симеон за Христа Младенца: "Гле, овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу, и да буде знак против кога ће се говорити". Ана, која од младости у храму служаше Богу постом и молитвама, познаде Месију, па прослави Бога и објави Јерусалимљанима  долазак Дугочеканога. Фарисеји, који у храму све видеше и чуше, расрдише се на Захарију што стави Деву Марију на место за девојке, и рекоше то цару Ироду. Уверен да је то Нови Цар, о коме су му звездари с Истока говорили, Ирод брзо посла да убију Исуса. У међувремену божанска породица већ је измакла из града и упутила се у Мисир (Египат), по упутству анђела Божјег.
Дан Сретења празнује се од самог почетка, а торжествено празновање установљено је нарочито 544. године у време цара Јустинијана.