avatar_jelajelena

Alkoholizam

Započeo jelajelena, Novembar 14, 2010, 03:44:22 POSLE PODNE

prethodna tema - sledeća tema

0 članova i 3 gostiju pregledaju ovu temu.

jelajelena



Alkohol je droga i jedna od najvecih bolesti zavisnosti (pored droge i cigareta).Unistava kako alkoholicara tako i ljude oko njega,pre svega porodicu.

Opsti pojmovi alkohola
Alkohol je sastavni deo razlicitih alkoholnih pica. Pod alkoholom se u obicnom životu podrazumeva samo etil- alkohol (C2H5OH). Etanol je bezbojna tecnost, lakša od vode, karakteristicnog mirisa.Etil- alkohol se ponaša kao droga delujuci na centralni nervni sistem. Njegovi efekti na ponašanje su rezultat njegovog uticaja na odgovor u nervnom tkivu, a ne u mišicima i u culima.Alkohol je sredstvo koje umiruje, i zavisno od doziranja, može biti blago sredstvo za smirenje ili glavna supstanca za anesteziju. Ona ugušuje izvesne funkcije mozga
Pri veoma malim kolicinama, može se pojaviti kao stimulativno sredstvo pomocu prikrivanja izvesnih inhibitornih funkcija mozga.
Medutim, kako se koncentracija povecava, daljnje ugušivanje funkcije nervnog tkiva prouzrokuje klasicne simptome pijanstva: nerazgovetan govor, nestabilan hod, poremecena culna opažanja, i nemogucnost brzog reagovanja.
Kod visokih koncentracija, etil- alkohol uzrokuje opštu anesteziju. Jako pijana osoba ce biti u slicnom stanju kao koma i veoma ce biti teško probuditi ga.
U ekstremnim slucajevima, ako je koncentracija alkohola dovoljno visoka, bice sprecene osnovne funkcije tela kao što je disanje, i to može prouzrokovati smrt.
Alkolna pica dobijaju se vrednjem sirovina koje sadrze ugljenje-hidrate,tacnije vrenjem vocnih komina(za vina i vocne rakije),vrenjem saharifikovanog skroba zitarica(piva i zitne rakije) ili od razblazenih rakija (likeri i vestacke rakije).
Sirovine za dobijanje alkohola:
Grozdje - Vina i Vocne rakije (Vinjak,Lozovaca)
Raz,jecam ili kukuruz - Viski,Dzin...
Krompir - Vodka
jecam,psenica,hmelj - Pivo
Agava - Tekila
Secerna trska - Rum

Alkohlicar
Važno je upamtiti da, kad covek jedanput postane alkoholicar, nikad više ne može piti umereno, bez obzira na to da li se lecio i koliko je dugo apstinirao.
Alkoholicar posle popijene prve caše ne može da se zaustavi. Ne može da ostane na toj jednoj caši i da kaže: Za danas je ovo dovoljno, više necu danas piti. On mora da nastavi i da pije dalje sve dok ne dostigne svoju dozu alkohola u krvi.
Apstinent (osoba koja ne pije vec jedno vreme alkohol) ako popije cašicu alkohola, ne može stati na toj jednoj cašici. Mora da nastavi pijenje i ubrzo stiže do pijenja kao pre apstinencije. Samo, za ono za šta su mu ranije bile potrebne godine, sada su dovoljni dani ili 2-3 nedelje. Posle prve popijene caše alkoholnog pica ne može da stane, vec se vraca nazad u zavisnost od alkohola. Zbog toga se ta prva caša zove fenomen prve caše.
U mnogim porodicama alkoholicara clanovi porodice mole alkoholicara da manje ili rede pije. To alkoholicar nekad i proba da održi, medutim to ne traje dugo. Zbog gore navedenih cinjenica vidimo da smanjivanje kolicine popijenog alkohola može da bude samo kratkog daha.
Jedina ispravna stvar je lecenje. Ne smanjivanje kolicine, ne proredivanje dana kada se pije, vec lecenje.
Najstrašnija stvar je lecenom alkoholicaru ponuditi "samo" jednu cašicu, i nutkati ga, jer od jedne caše mu nece biti ništa. Zbog fenomena prve caše on ce zbog te jedne popijene caše odbaciti sve što je do tada postigao!
Mogu se javiti i krize:

a) Otvorena kriza

b) Zatvorena kriza

a) Otvorena kriza se manifestuje otvorenom žudnjom za pijenjem. Doticna osoba odjednom oseti potrebu da popije alkoholno pice. Tu spadaju i snovi o pijenju. Alkoholicari sanjaju da su popili pice, ili da im je neko na prevaru sipao alkohol u sok. Tada se obicno uplaše. Medutim, treba samo sa nekim porazgovarati i razmisliti o tome, šta je moglo da dovede do krize.

b) Zatvorena kriza je složenija i opasnija od otvorene, jer je teže prepoznatljiva. Kod nje ne postoji otvorena želja za pijenjem, vec se manifestuje kroz psihicke probleme (nervoza, napetost, razdražljivost, cesta promena raspoloženja, gubitak koncentracije) i (ili) telesnim smetnjama (glavobolje, muka, povracanje, malaksalost, gubitak apetita, stomacne tegobe, povišeni krvni pritisak...). Obicno se nabrojane tegobe vezuju za neke druge probleme ili bolesti, što je opasno, jer se kriza ne prepoznaje, ne rešava se, produbljuje se i postoji opasnost od propijanja.

Posledice posle konzumiranja alkohola:
Posle prestanka pijenja, dolazi do faze trežnjenja, dakle do povratka u normalno stanje. Ta faza se naziva "Mamurluk" ona nikome nije prijatna, a ponekad predstavlja vrlo teško stanje koje se vrlo mucno trpi i podnosi , pa se cesto doživljava kao prava bolest.
Što više unesenog pica, to jaci mamurluk. Mešanje raznih pica, narocito pijenje veštackih pica prouzrokuju velike nevolje.
Pušenje daje znacajan doprinos mamurluku i lošem stanju koje se oseca sutradan posle pijenja, jer ono cini trovanje dvostrukim.
Važnu ulogu igraju i licna svojstva coveka: naviknutost ili nenaviknutost na alkohol, individualna podnošljivost alkohola, itd. Ljudi koji pate od raznih oblika neuroze, latentne depresije, itd. mogu u mamurluku trpeti nastupe teške depresije kajanja i straha.
Simptomi mamurluka:
- glavobolja
- opsta nelagodnost
- mucnina
- pecenje u jednjaku
- nagon na povracanje
- malaksalost i zamor
Psihicki simptomi:
- depresija
- kajanje
- Strah
Naravno,ovo za alkoholicare ne vazi.Oni nakon spavanja odmah nastavljaju dalje.Bukvalno koriste izreku "Klin se klinom izbija"

Alkohol u organizmu osobe
-Alkohol u telesnom metabolizmu-
1g alkohola razvija energiju od 7 kalorija. Izgaranjem alkohola dobija se energija, pa to izgaranje štedi ugljene hidrate, masti i belancevine. Medutim, kao hrana, alkohol ne dolazi u obzir, jer su znacajne kolicine alkohola koje imaju kaloricnu vrednost vec toliko toksicne, da je njegova energetska vrednost samo teorijska. Da bi snabdeo organizam dovoljnim kolicinama energije, trebalo bi da ga uzimamo u vrlo toksicnim dozama: popularno predstavljeno, svakih 10 minuta po jednu kašicicu žestokog pica.
Hrana sadrži i druge komponente, koje alkohol ne sadrži: proteine, minerale, vitamine, aminokiseline, gvožde, itd. Zbog toga se alkohol ne može upotrebiti umesto hrane! Nedostatak vitamina, narocito vitamina iz B-grupe, organizam jako oseti. Baš zbog te neuhranjenosti se javljaju mnogi simptomi i bolesti, koje idu pod ruku s alkoholizmom.
Kada se unese u organizam coveka, alkohol se odmah pocinje upijati (resorbovati) preko sluzokože usta, želuca i creva i prelazi u krv. Posle pola do jednog sata sva unesena kolicina alkohola nalazi se vec u krvi i pocinje da struji po organizmu. Na taj nacin se alkohol širi u svim tkivima. Krv odnosi alkohol u jetru, zatim u srce, pluca i u centralni nervni sistem: mozak, produženu moždinu i kicmenu moždinu. Nakon resorpcije alkohol se nalazi u krvi u najvecoj koncentraciji otprilike sat posle uzimanja alkoholnog pica.
Na brzinu resorpcije i na koncentraciju alkohola u krvi utice više faktora.
Na brzinu resorpcije utice okolnost, da li se ona vrši iz punog ili praznog sistema za varenje. Pijenje "na gladno" dovodi do bržeg opijanja nego pijenje na pun stomak. Ukoliko se unosi na prazan želudac, alkohol se apsorbuje u krvotok vec posle 5 minuta od uzimanja. Obilni obroci, narocito masna hrana, usporavaju resorpciju, pa i opijanje. Tada se maksimum koncentracije alkohola u krvi javlja kasnije, do 2 sata nakon uzimanja, a koncentracija alkohola u krvi je niža nego ako se ista kolicina alkohola uzme na prazan stomak. Toksicni efekti alkohola ublaženi su narocito u slucaju ako je obrok bogat proteinima. U organizmu ne postoji nikakav mehanizam koji bi sprecio da se koncentracija alkohola u krvi digne do opasne granice.
U spoljašnje faktore koji uticu na resorpciju alkohola spadaju klimatski uslovi. Promena klimatskih, odn. mikroklimatskih uslova, pojacava i ubrzava pijanstvo. To se dešava, kad se izade iz tople prostorije na hladan vazduh, ili obratno, ulazak iz hladnog u toplo. To narocito dolazi do izražaja kod «menjanja lokala».
I psihicki faktori igraju veliku ulogu u brzini resorpcije: Bolestan, iscrpljen, umoran i neispavan covek znatno brže i jace se opija od zdravog, ispavanog i odmornog. Covek u stanju jake nervne i psihicke napetosti, razdraženosti ili cak i straha, mnogo teže se opije od coveka u normalnom psihickom stanju. "Pijana atmosfera"pijanog društva i sama deluje opijajuce. To se vidi po tome što se izvesni ucesnici ponašaju mnogo pijanije nego što su u stvari popili. S druge strane, covek koji je "van igre" ili pije "solo", po strani, manje se opije cak i od vecih kolicina alkohola. Kao što je u stanju jakog afekta, narocito straha, nekad vrlo teško opiti se, tako, s druge strane, jak strah koji iznenada nastane, može trenutno da rastrezni pijanog coveka.
Izvesna mala kolicina alkohola se ne razgradi, nego se izluci kao takva, tj. u vidu alkohola. Zato se alkoholisanom (ili mamurnom) oseca zadah alkohola iz usta i nosa. On zapravo dolazi iz pluca i ide preko izdahnutog vazduha. Zato je velika zabluda da se alkohol može «maskirati» uzimanjem paprenih bombona, belog luka i drugih materija jakog mirisa i arome. To doduše može da prevari njuh drugih ljudi iz okoline, ali ne može da prevari aparate za detekciju alkohola (alkotest), jer oni nisu hemijski osetljivi na bilo koje mirise, nego baš na sam alkohol.
Alkohol se eliminiše i s urinom, pa se koncentracija u krvi može oceniti na temelju njegove koncentracije u urinu.
Male kolicine alkohola mogu biti izlucene i u znoju.
Razgraduje se oko 90% ukupne kolicine alkohola, a samo oko 10% alkohola se izlucuje nepromenjeno kroz pluca i s urinom.
Alkohol, koji se nalazi u organizmu, razgraduje jetra. Jetra relativno polako razgraduje alkohol, pa ako se popije veca kolicina alkohola, nerazgradeni alkohol dolazi u krvotok i izaziva simptome alkoholne intoksikacije. Kolicina enzima u jetri dovoljna je da se u jetri oksidira 8-9g alkohola na sat. Prema tome, brzina razgradnje alkohola sledi regularni tok od 8-9g na sat, što odgovara prosecno 0,1%o koncentracije alkohola u krvi na sat. Još nerazgraden alkohol dotle struji u krvotoku kroz organizam, dok ga jetra ne razgradi.
Koncentracija alkohola u krvi se izražava u promilima, tj. koncentracija alkohola izražena u cm3 na 1000 cm3 krvi.
Koliko promila alkohola ima u krvi, isto toliko ima i u izdahnutom vazduhu. Zbog toga se može meriti kod vozaca nivo alkohola u izdahnutom vazduhu.
Uticaj alkohola na centralni nervni sistem:
Na centralni nervni sistem coveka alkohol deluje otupljujuce i omamljujuce.
Alkohol prvo parališe više delova mozga, te se razum i kontrola ponašanja polako smanjuju i gube, a niži delovi mozga (nagoni i osecanja) bivaju sve više oslobadani i ispušteni ispod kontrole paralisanih viših delova.
Tako alkoholisani covek najpre oseca kako je sve jednostavnije nego što je dotle bilo, kako se problemi tope i nestaju, kako mu jezik lakše ide, a sve što kaže cini mu se duhovitim i pametnim. Više se ne stidi i ne plaši od okoline i sagovornika, kojima slobodno pristupa.
Najzad pocinje pomalo i da uživa u jednom drugom sebi, kakvog inace nije poznavao i kakav mu se možda više svida od onog prvog «normalnog» i treznog.
Ako se pijenje nastavi, onda se kriticnost sasvim smanjuje, pa pocinje grubo, socijalno neprihvatljivo ponašanje i covek postaje smešno-žalosna kreatura.
U najtežem stepenu pijanstva, usled paralize nervnih centara, dolazi do poremecaja spretnosti pokreta. Tada nastaje saplitanje jezikom, teturanje, psihicka otupelost, a mogu da se jave i kraci ili duži periodi pomucenja svesti kada se «film prekida» i covek se niceg ne seca.
Ako se popiju izuzetno velike kolicine alkohola, narocito ako se to ucini naglo, dolazi do akutne paralize vitalnih centara u mozgu i produženoj moždini koja dovodi do teškog trovanja, dubokog besvesnog stanja i do smrti.

Pijanstvo i alkoholemija
Stanje organizma koji je pod dejstvom alkohola, nazivamo pijanstvom.

Alkoholemija se meri promilima – koncentracija alkohola izražena u cm3 na 1000 cm3  krvi.
   
      0.03%o – ovaj nivo alkohola u krvi nastaje tokom metabolizma ugljenih hidrata. Može da se javi i kod osoba koje nisu pile alkohol, vec koka-kolu. To je normalna fiziološka koncentracija, bez uticaja na organizam.
   
      0.5%o je koncentracija pri kojoj se javljaju prvi znaci pripitosti, gornja granica gde još uvek postoji sposobnost efikasnog obavljanja raznih radnji. Kod vožnje motornih vozila, dolazi do promene kod sinhronizacije pokreta i produžava se vreme reakcije. Delimicno je smanjena sposobnost obavljanja preciznih radnji, zbog cega profesionalnim vozacima nije dozvoljena ovolika koncentracija alkohola u krvi.
 
      0.5%o do 1.5%o je stanje pripitosti. Može se zapaziti crvenilo lica, živahnost u govoru sa promenama u gestikulaciji i mimici, opširnost u izlaganju. Pokreti su žustriji i blago nekoordinisani. U psihickoj sferi postoji doza nekriticnosti sa osecajem povecane samouverenosti. Javlja se povišeni arterijski pritisak, proširenost zenice i promena brzine pulsa. Vožnja motornih vozila je opasna zbog pada psihofizickih sposobnosti.

      1.5%o do 2.5%o je pijano stanje. Pojacavaju se svi prethodno navedeni simptomi. Ponašanje postaje agresivnije. Izražena je nekriticnost u rasudivanju. Alkoholicari smatraju da mogu sve i gube kontrolu nad svojim ponašanjem. Produženo je vreme reagovanja, pokreti su usporeniji. Javljaju se teškoce u mišljenju, razumevanju, pažnji i koncentraciji. Cesto dolazi do pada pritiska i povracanja.
   
2.5%o do 3.5%o je stanje teškog pijanstva. Alkohol deluje deprimirajuce na organizam. Alkoholicar ima teškoce u hodu, zaplice jezikom, otežano diše, oseca pospanost. Nije sposoban za bilo kakve aktivnosti.

      3.5%o do 4.5%o – organizam dospeva u stanje kome. Ono se manifestuje intenzivnom pospanošcu, do potpunog gubitka svesti. Neophodna je intervencija medicinskih strucnjaka, jer postoji opasnost od smrtnog ishoda.
 
      4.5%o do 5.0%o i preko toga, jeste smrtonosna koncentracija alkohola koja deluje umrtvljujuce na centar za disanje. Paralelno sa ovim dolazi do kolapsa kardiovaskularnog sistema, što takode dovodi do smrtnog ishoda. Smrt nastupa 5 do 10 sati od pocetka kome.

Apstinencija
Apstinencija od alkohola obicno pocinje kao prisila. Cesto alkoholicar bude prvo prisilni apstinent da bi preživeo, da bi spasio život, brak, posao... Kasnije ucenjem i menjanjem stavova postaje apstinent iz uverenja.
Apstinencija znaci potpuno uzdržavanje od uzimanja alkohola.
Znaci: Nikad ni jednu kap!
Svaki bolesnik alkoholicar mora znati da postoje samo dva puta, i to: Jedan da pije kao što je pio ranije, i tako upropašcava svoje zdravlje, i drugi, nikada ni kapi.
*Apstinent je covek koji više ne pije alkohol*
Nije dovoljno ako alkoholicar samo prestane da pije. Apstinencija nije dovoljna i zbog toga treba puno strpljenja, volje i snage da bi se  promenio nacin života.
Potrebno je:
- da prestanete sa druženjem sa društvom u kom ste ranije pili.
- da se naviknete da zatražite pomoc kad je teško, a ne da bežite.
- da se otvorite prema supruzi/suprugu i razgovarate sa njom/njim o svemu.
- da naucite da prihvatite kritike, savete i da ih primenjivate.
- da se suocite sa problemima, a ne da bežite od njih u alkoholne etape.
- da shvatite da morate promeniti sebe, a ne da menjate okolinu i njihovo mišljenje.
- da shvatite da ste bez porodice niko i ništa.
- da provodite više vremena (kvalitetnog) sa porodicom.
- Ostani  trezan za sebe, a ne za nekog drugog.
- Kloni se prve cašice.
- Znaj da  nisi sam

Redicid
Ponovno uzimanje alkohola naziva se recidiv.

Recidiv je prisutan kod alkoholicara koji nisu primereno leceni, bez porodicne terapije i kluba lecenih alkoholicara. Bez dugotrajne potpore alkoholicar se vrlo lako vraca staroj navici koje društvo odobrava cak do vršenja pritiska da se pije. Izvor pijenja može biti porodica koja ima takve obicaje i generacijski ih prenosi, pa do društva koje ima toleranciju prema poremecajima ponašanja i alkoholizmu.

Recidiv može nastati zbog:
Samouverenosti da je izlecen i da može ponovo da pije.
Teške životne situacije koje mogu nastupiti u toku lecenja, navode bolesnika da ih ponovo  ublažava uzimanjem alkohola. Bolesnik tada ne misli na posledice.
Mnogi razlozi za ponovno pijenje izgledaju kao opravdanja, koja su bez osnova.

Posledice alkohola:
Kao i svaka druga bolest, i alkoholizam oštecuje organizam, pa se javljaju tri faze oštecenja:
Socijalna
Psihicka
Fizicka

Sa socijalnog stanovišta, mogu se razlikovati ove dve faze:
Porodicna oštecenja: Bolesnik još uspeva sacuvati društveni ugled, ali zato u porodici dolazi do nesklada, raspada, ili prilagodavanja porodice ponašanju bolesnika.
Društveno-radna oštecenja: Bolesnik više ne može zadržati svoje mesto u društvu, ostaje bez porodice i sredstava za život, te obicno nalazi smrt na ulici.
Mentalni život alkoholicara je veoma složen. Njega karakteriše obilje iluzija i zabluda, pa i opšta zbrka i konfuzija. Alkoholicar pije, ali najcešce ne zna zašto pije, ne može da objasni svoju naviku i zavisnost od alkohola. Alkoholicar ne pravi razliku izmedu toksicnog, socijalno prihvatljivog pijenja i sadašnjeg ekscesivnog pijenja. Maniri ponašanja i oscilacija raspoloženja katkad su toliko vidljivi da stanje napitosti imponuje maniji, a trezno stanje depresiji.
Alkoholicar cesto puta ima dve suprotne slike o sebi. One mogu da zbunjuju njega i okolinu. Alkoholicar je na raskršcu zdravog i bolesnog. On ima svoj svet i realnost. Iako ne misli racionalno, okolina veruje da se radi o zdravoj i odgovornoj osobi.
Izbegavajuci stvarnost, koristeci razne tehnike, alkoholicar se krece samo jednim putem, putem koji vodi do alkohola, kako opravdati pijenje. Alkoholicari su neprilagodljive, asocijalne, pa i antisocijalne osobe. To proistice iz cinjenice što se savest «Nad-Ja» alkoholicara lako rastvara u alkoholu.

Ponasanje alkohlicara
Oni su samoljubive i sebicne osobe, koji misle iskljucivo na sebe i svoje potrebe.
-manipulišu svojom okolinom da bi mogli i dalje da neometano piju
-su uvek u pravu i sve najbolje znaju
-nikad nisu ni za šta krivi. Oni su nevine žrtve raznih okolnosti, ogovaranja, zlih namera, itd.
-se prikazuju dobrim osobama, a istina je sasvim drugacija
-su cesto razdražljivi i nasilni, pa psihicki ili fizicki zlostavljaju clanove svoje porodice ili poznanike.
-vremenom piju sve više i više, jer se povecava tolerantnost organizma na alkohol.
-ne priznaju da previše piju
-ne priznaju da su zavisni od alkohola i ne žele da se lece.
Alkoholicar se sve više udaljava od svoje dece, izbegava kontakte sa decom zbog griže savesti zbog lošeg roditeljstva. On se ne interesuje za svoju decu, ne zna gde su, šta rade, šta žele. Vremenom uopšte ništa ne zna o njima: ne zna koliko imaju godina, u koji razred idu, kakvi su ucenici, ko su njihovi drugovi i drugarice, kakve probleme imaju, itd. Komunikacija izmedu alkoholicara i dece se potpuno gubi.
Postepeno se formira bolestan obrazac ponašanja kod svih clanova porodice - medusobno se optuživaju i traže krivca za nastalo stanje i ulažu dodatni napor da bi preuzeli na sebe obaveze alkoholicara koji zbog svog pijenja sve manje i manje obavlja porodicne dužnosti i obaveze.

Facebook   Instagram   Tiktok