Celer

[jelajelena]

   

Gaje se tri varijateta celera: korenjaš, rebraš i lišćar. Koren i mesnate drške upotrebljavaju se kao sirove za salatu ili se dodaju kuvanim jelima i konzervama, lišće se koristi kao začin. U svetu se najviše gaji celer rebraš, a kod nas korenjaš i nešto lišćar (rebraš je skoro nepoznat).

Celer je skupoceno povrće izvanrednog ukusa i velike hranljive vrednosti. Koren sadrži oko 15 % suve materije i 8-10 ugljenih hidrata, a lisne drške 10-11 % suve materije i 6-7 % ugljenih hidrata. Naročito se ceni zbog prijatnog mirisa koji potiče od eteričnih ulja.

Morfološke i fiziološke osobine - Celer pripada porodici Umbelliferae. Kao dvogodišnja biljka u prvoj godini obrazuje koren i rozetu lišća, a u drugoj cvetonosna stabla.

Zadebljali koren je poluloptast, sa mnoštvo žila koje se razvijaju na njegovoj donjoj strani. Celer razvija i rozetu nežnih i aromatičnih listova koji se posle rezanja brzo obnavljaju.

Celer najbolje uspeva u krajevima sa svežom klimom i ravnomernim rasporedom padavina u toku vegetacije. Ako nema dovoljno padavina mora se uredno i obilno zalivati jer ne podnosi sušu.

Celer je dosta otporan na hladnoću. Mlade biljke podnose mrazeve do -6 ºC a odrasle do -9ºC. Optimalna temperatura za razviće biljaka je 18-20ºC.  
 
Sorte - Kod nas se gaje sledeće sorte celera korenjaša: alabaster, praški, magdeburški, erfurtski, a u manjoj meri i druge sorte.

Za celer se biraju duboka, plodna i rastresita zemljišta sa dobrim vodnim osobinama. Celer se obavezno gaji u plodoredu na isti način kao mrkva.

Ova kultura ima veliku potrebu za mineralnim hranivima, pa je treba obilno đubriti. Đubri se velikim količinama stajnjaka (5-10 vagona/ha), u zavisnosti od plodnosti zemljišta. Na parcelama koje su đubrene stajnjakom, za predusev rasturaju se samo mineralna đubriva: 40-60 kg/ha N, 80-120 kg/ha P2O5 i 80-120 kg/ha K2O. Deo kalijumovih i fosfornih đubriva rastura se u jesen, a ostatak pre rasađivanja.  

Proizvodnja rasada - Celer se proizvodi pomoću rasada, slično kao ostalne rasadne kulture. Direktna setva praktikuje se vrlo retko. Za raniju proizvodnju seme se seje krajem februara ili početkom marta u tople leje, omaške ili u redove. Na 1 m² seja se 2 gr. semena. Rasad se posle 4-5 nedelja pikira sa razmakom 4 x 4 cm. Za normalnu, sezonsku proizvodnju rasad se seje krajem marta ili početkom aprila, u zastakljene ili otvorene leje i ne pikira se, ali je setva nešto ređa (oko 1gr semena na 1m²); potrebno je 60-70m² leje za površinu od 1 ha. Seme se pokrije sitnom zemljom debljine 1-1,5 cm. Niče sporo, posle 15-20 dana. Da bi se ubrzalo nicanje semena, odgajivači ga pre setve drže 24 časa u mlakoj vodi, a zatim nekoliko dana na toplom mestu uz povremeno ili umereno vlaženje dok ne počne da klija.

Leje sa posejanim celerom treba pokrivati asurama ili plastikom dok ne počne nicanje. Zastakljene leje moraju se redovno i dobro provetravati.

Rasađivanje.- Leju sa rasadom treba dobro zaliti nekoliko sati pre čupanja. Poželjno je da se celer rasađuje u vlažno zemljište i po oblačnom danu.

Celer se rasađuje u prvoj polovini juna, kada biljke razviju 5-6 listova, tj. Kada porastu 8-10 cm. Izvađenim biljčicama skrate se žile i listovi. Sadnja se obavlja ručno - pod sadiljku, ili mašinama sadilicama.

Celer se obično sadi sa razmakom od 40 x 30 cm ili 50 x 20 cm; pri mehanizovanoj negi međuredni razmak je veći.

Nega - Najvažnije mere nege su navodnjavanje i suzbijanje korova. Usev se mora zaliti odmah posle rasađivanja, a zatim redovno navodnjavati. Potrebe za navodnjavanjem su kao kod paprike.

Usevu celera često okopavanje veoma pogoduje. Ono treba da je plitko, naročito u blizini biljaka. Celer se vadi u jesen, pre pojave jačih mrazeva. U krajevima sa blagom zimom može da ostane u zemlji uz neznatno ogrtanje, i da se vadi po potrebi.