Manastir Kovilj

[jelajelena]

Према сачуваном предању манастир Ковиљ је подигао свети Сава око 1216. године, или српски краљ Драгутин. Најранији писани спомен ковиљског манастира налазимо у Минхенском псалтиру из 14. века. Савремена историјска наука тврди да је првобитна црква подигнута у 16. веку или већ у другој половини 15. века. Храм је до Карловачког мира 1699. године био више пута спаљиван од Турака, а монаси су морали да се склањају по ритовима и оближњим шумама. Манастирско братство је после сваке паљевине настојало да храм покрије и келије колико-толико оспособи за становање. Манастирска црква је коначно обновљена 1707. године, у време игумана Спиридона, када је поново сазидана припрата и подигнут велики звоник. Нова, већа црква грађена је од 1741. до 1749. године, у време Епископа бачког Висариона (Павловића).

Нема поузданих доказа о времену настанка манастира на овом месту, у јужној Бачкој, у срцу Шајкашке.

На једном натпису о живописанју цркве наводи се 1651. година, али се сматра да је цреква саграђена много раније на развалинама римокатоличког манастира, за који је папа Мартин Пети 1421. дао дозволу босанским фрањевцима да га подигну, како 'би могли у католике преобраћати шизматике' тј. православне Србе, који су у све већем броју овамо долазили склањајући се од турске опасности. Привилегије које су фрњевци тада имали 'in oppido Kabol, Baciensis diocesis' (у граду Каболу, бачка дијецеза) потврдио је 1433. папа Евгеније четврти.

Најстарија православна црква изграђена је на још старијим темељима, нанеколико метара од садашње. (То је место на сликама где је црни споменик окружен са неколико дрвета.) Пошто је та црква била  мања, од слабијег материјала и није могла да задоволји богослужбене потребе, саграђена је садашња, између 1'741-47.године. Стару цркву су у Буни 1848. попалили Мађари и она је срушена до темеља 1850. Патријарх српски Георгије Бранковић, који је био пострижник ковиљски, подигао је 1907. споменик са текстом: 'На овом месту стојала је вековима стара светосавска црква ман. Ковиља попаљена бурен 1848. год.' С друге стране уписано је да ти леже мошти два епископа и многих других, који су били сахрањени у и поред старе цркве. (Та страна споменика читљива је на слици.)

По светосавском предању манастир је основан на месту сусрета архиепископа Саве Немањића и мађасрског краља Андрије другог после напада Угарске на краља Стефана Првовенчаног, брата Савиног. Мировна мисија је била успешна.

У старим текстовима има оправдане основе за претпоставку о сусрету двојице државника на овом месту, као и потврде легенде о постанку прве ковиљске цркве на месту које је  благословио Сава. Ово је могло бити око 1235.

Данашња црква, настала између 1741. и 1749, задужбина је Петра Андрејевића из Сремских Карловаца. Као главни неимари ангажовани су Федор Коста и Никола Крапић, са задатком да саграде цркву по угледу на Манасију. Утицај српске средњовековне архитектуре на ковиљском храму је очигледан. Конципиран је као комбинација тробродне базилике и триконхоса. Четири стуба деле унутрашњи простор на три дела. Над средњим, највишим, уздижу се два осмострана кубета. Олтарске конхе и певнички простори, споља полигонални а изнутра полукружни, истих су висина. Фасаде су обрађене фрушкогорским каменом и украшене низом слепих аркада на конзолама. Прозорски отвори су у виду бифора. Са старом црквом, у пожару 1848, изгорео је и Чешљаров иконостас. Нови је резао Јован Кистнер, а осликао Аксентије Мародић.

У цркви је сахрањен архимандрит Јован Рајић, књижевник и отац новије српске историографије (светлији споменик на слици) и генерал-мајор Теодор от Станисављевић, први командант Шајкашког батаљона (на слици споменик са рељефним грбом).

Позната је и манастирска библиотека.

У манстиру ради иконописачка радионица а од неколико година уназад, на једном салашу на Ченеју, организована је ресоцијализација лечених зависника од наркотика.

Опсежни конзерваторско-рестаураторски радови на архитектури храма извођени су 2005. и 2006.

Од 2007. започети су радови на обнови унутрашњости цркве, па су иконе и намештај уклоњени (на стрим сликаме се још виде). Уз стари конак је саграђена капела.

У истом периоду започета је и изградња новог конака, а саграђен је звоник који је до тада био на стубовима, са једним звоном.

Поред манастира је капела Св. Петке, препознатљива по старој тополи са родиним гнездом. Због опасности од рушења шупљег дебла, висина му је недавно преполовљена  и учвршћено је челичним ужадима изнутра да не би дошло до пада на капелу.