Манастир РАВАНИЦА

[jelajelena]

Манастир РАВАНИЦА

Манастир Раваница лежи у подножју Кучајских планина. Опасан зидом са седам кула овај манастир је вековима место ходочашћа али и симбол култа светог кнеза Лазара. У њему и око њега су настале песме о боју на Косову, о Молошу Обилићу, Косанчић Ивану, а најлепше о кнезу Лазару и кнегињи Милици. Колико кнез Лазар значи Србима говоре и бројне похвале испеване њему у част, а најпознатија Јефимијина "Похвала кнезу Лазару"извезена је на црвеној свили златним концем, а намењена је за покров кивота светог кнеза Лазара.

Сам Манастир Раваница је кроз бурну историју више пута рушен и пустошен 1398. год., 1427., затим врло брзо и 1436. године, па 1459., али и касније 1788. за време Кочине крајине. Ипак успешно је обнављан трудом монаха. Манастир је родоначелник тзв. Моравске школе. Животопис манастира је слабо очуван али прелепе фреске говоре о кнезу и кнегињи и о њиховим синовима, о рату са Турцима, а највише о Христовим чудима. Најважнија рестаурација цркве урађена је у 18. веку.

На Видовдан , у уторак , 15 јуна ( по старом календару ) , 1389 године, пред велики бој на Косову , славни кнез Лазар обрати се својим војницима говорећи :...."Бољи нам је подвиг смрти, неголи стидан и ропски живот ... да ускоро подвиг стваралачки примимо, да бисмо поживели вечно на небесима; именујмо себе војницима Христовим, страдалницима за веру, како бисмо се уписали у књигу живота". И, тог дана изгинуше српски војници и међу њима велики кнез Лазар. А према легенди његово тело Господ не предаде распадљивости, него га награди многим чудотворствима. Бајазит тело предаде неким монасима, те га они сахранише у цркви Светог Вазнесења у Приштини.

Данас, 620 година после косовског боја, мошти светог кнеза Лазара почивају у његовој задужбини, коју је подигао 1381. године, у манастиру Раваница. Мошти су услед великих пустошења неколико пута преношене да би се сачувале. Монаси су тело кнеза Лазара носили у Сентанреју, пред најтежом најездом Турака, затим у манастир Врдник, а за време другог светског рата пренеће га у Саборну цркву у Београду, да би након неколико деценија, 1989. године, коначно било похрањено у Раваници.

Ако Вас данас пут нанесе крај Ћуприје и села Сења, било би лепо видети живописни манастир у коме су многи клесари, неимари, сликари, златари и везлије уткали своје умеће. Биће Вам јасно зашто су наши преци мукотрпно чували манастир и мошти славног кнеза Лазара. Његове мошти стоје десно од олтара, и од 28.јна 2010. године су смештене у новосаграђени кивот.Стари дрвени кивот датира из 18. века.

Манастир Раваница је женски манастир и о њему брину монахиње.