avatar_jelajelena

Žalfija u saksiji

Započeo jelajelena, Mart 14, 2012, 07:22:03 POSLE PODNE

prethodna tema - sledeća tema

0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

jelajelena

  Žalfija u saksiji

Začinsko bilje možete sami gajiti


- Život u gradskim stanovima,koji najčešće imaju male balkone ili lođe, ne pruža mogućnost domaćicama ni da gaje cveće, a o začinskom bilju gotovo niko i ne razmišlja. Zato onima koji jelima vole da dodaju različito začinsko bilje ne preostaje ništa drugo nego da na pijacama kupuju veze ili u prodavnicama kesice suvih začina. Ipak, od ideje da se u stanovima uzgaja ovo bilje ne bi trebalo lako odustajati jer sveže ubrano i dodato pre kraja kuvanja jela će učiniti mirisnijim i ukusnijim. A, osim što lepo miriše i ima lekovite osobine, sveže začinsko bilje je dekorativno, tera insekte i komarce, a pre služenja može da se dodaje različitim, već pripremljenim čajevima.
Ovo, onima koji žive u stanovima sa čak i najmanjim terasama, poručuje primarijus dr Gorana Isailović, dermatovenerolog, predsednik "Medical Spa asocijacije Srbije" i naglašava da je početak marta pravo vreme da se neke vrste začinskog bilja poseju ili posade.
- Bilo da se uzgaja iz semena ili sadnica, najboljeg kvaliteta biće u aprilu, junu ili na jesen, u septembru i oktobru. Pravilo je da se bilje s mnogo cvetova uzgaja u malim posudama i zasebno, a može i u duguljastim saksijama sa po tri različite sadnice. Osim toga, začinsko bilje ne "voli" mnogo vlažnu zemlju i ustajalu vodu, zato ga posejte ili posadite u posude na čije dno ste ispod zemlje stavili sloj šljunka. Preporučljivo je i da u istoj većoj saksiji rastu najviše tri biljke po mogućnostvu srodne i jednako zahtevne - kaže naša sagovornica i podseća da začinsko bilje o kome se dobro brine, brzo raste (bosiljak, pitoma nana, peršun, vlašac), pa je neophodno da se redovno obrezuje.
- Ne mogu sve vrste lekovitih začinskih biljaka da se uzgajaju u saksijama, ali većina onih koji se najčešće koriste za pripremanje jela ne samo da odlično podnose balkone i posude za cveće, nego im čak ne smeta ni da rastu na prozorskoj dasci - kaže dr Isailović i čitaocima "Bilja&Zdravlja" otkriva devet začinskih biljaka koje odlično uspevaju u saksijama.

Peršun (Petroselinum sativum) posejte u martu i ne zaboravite da "voli" osunčani položaj. Odličan je izvor vitamina C, A i B. Koristi se za supe, sosove, kao dodatak ribi i krompiru, a čaj od peršunovog lišća pospešuje izlučivanje mokraće (diuretik) i blago pročišćava creva (laksativ).

Bosiljak (Ocimum basilicum) ima raznih varijeteta, ali zajedničko im je da bi ih trebalo posejati u aprilu ili maju. Ova biljka ne voli "promaju", ali obožava sunce. Nezamenjiv je začin u đakonijama mediteranske kuhinje i nezaobilazan dodatak jelima s paradajzom. Poboljšava varenje hrane (digestiv) i odličan je antioksidant.

Žalfija (Salvia officinalis) seje se u martu, a najbolje uspeva na kamenitom tlu. Odgovara joj osunčano mesto i ne podnosi veliku vlagu oko korena. Zato je najbolje da se gaji sama u saksiji napunjenoj mešavinom šljunka i zemlje. S vremena na vreme zemlju bi trebalo da nađubrite, da bi bila žbunastija, a vrhove izdanaka redovno odsecajte. Žalfija se koristi za pripremanje čaja i obavezno se dodaje jelima s paradajzom. Cenjen je antiseptik, odlična je za dezinfekciju usta i grla i za inhalacije protiv prehlada.

Ruzmarin (Rosmarinus officinalis) posejte u martu, dok se "pelceri" sade u septembru i oktobru. Poznato je da uspeva na svim vrstama zemlje, voli sunce i ne voli često zalivanje. Čaj od ruzmarina često se koristi da stimuliše lučenje žuči, za smirenje glavobolja i lečenje infekcija disajnih puteva. Kada je o jelima reč, odličan je "pratilac" ribe ispečene na roštilju ili odrescima crvenog mesa.

Vlašac (Allium schoenoprasum) voli rastresitiju zemlju u koju se bar jednom mesečno dodaje đubrivo. Posejte ga krajem marta, ali s obzirom na to da brzo i bujno raste neophodno je da ga svakih dvadesetak dana potkraćujete. Saksiju stavite na osunčano ili polusenovito mesto. Vlašac, inače, ima osobine kao i luk. Salatama, supama i jelima od mesa dodaje se pre kraja kuvanja, jer lako gubi lekovitost kao i gvožđe i vitamine A i C.

Pitoma nana (Mentha piperita) se rasađuje u martu. Za uzgoj "traži" zemljište s mnogo vlage a uspeva na suncu ili u poluseni, što znači da je važno da je često zalivate. Osim što ćete sveže listove da upotrebljavate za pripremanje čaja, dodajte ih i jelima koja se teško vare kao što su pasulj i kupus. Nana je proveren lek protiv probavnih tegoba, okrepljuje i čuva zdravlje usta i zuba.

Majčina dušica (Thymus serpyllum) odlično uspeva u suvoj zemlji bogatoj mineralima, a seje se s proleća. Zalivajte je umereno i ne preterujte jer može da istruli. Osim toga obavezno joj povremeno odsecajte vrhove. Majčina dušica deluje antibakterijski, umiruje, odlična je u borbi protiv infekcija disajnih puteva, a pomaže i u slučaju dijareje i želudačnih tegoba.

Matičnjak (Melissa officinalis) se uzgaja kao i majčina dušica. Sprečava grčeve u organima za varenje, pomaže protiv menstrualnih tegoba, a čaj od matičnjaka dokazano umiruje živce i uspavljuje. Veruje se da platnena kesica s matičnjakom, stavljena pod jastuk garantuje lepe snove.

Origano (Origanum vulgare) se, takođe, uzgaja u istim uslovima kao matičnjak i pitoma nana (možete da ih gajite u jednoj, većoj saksiji). Nezaobilazan je u jelima mediteranske kuhinje, dobar je izvor vitamina C i antioksidans. S obzirom na to da sadrži soli možete da ga koristite umesto soli i bibera.

ČUVANJE U LEDU
- Da biste sačuvali kvalitet i svežinu začinskog bilja za zimu, sitno iseckajte listove, rasporedite u posudu za kockasti led, nalijte vodom i zamrznite. Sve arome i etarska ulja se sačuvaju, kao da je bilje tek ubrano. Kada budete pripremali uzmite kockicu-dve i dodajte jelu - savetuje dr Isailović.

SAVETI
Prilikom odabira biljaka koje planirate da uzgajate, dr Isailović savetuje da:
birate bilje koje najčešće koristite u kuhinji
procenite kojoj vrsti začinskog bilja vaš balkon odgovara
izaberete odgovarajuće posude za sadnju i da pokušate da kupite posebno prilagođenu zemlju za začinsko bilje.
izvor
www.biljeizdravlje.rs

Facebook   Instagram   Tiktok