Ljubiša Đokić - Biberče

[Braca]

Ljubiša Đokić

Biberče

LICA:
PRIPOVEDAČ
MAJKA
BIBERČE
DOBRIŠA, njegov drug
SVADIŠA, njegov drug
STOGODAN, starac iz sela
CARICA
DIVNA, njena kći
VITEZ STRAHA
PRINC KUKAVIČKI
ZVEZDAN, naučnik na dvoru
GRDILO, ugledni dvoranin
TUNJO, njegov sluga
STRAŽAR
Dvorani, princeze

Događa se u vreme kada su postojale ale.


PRIVOVEDAČ:
Bilo je to nekad, u davna vremena.
Zivela je tada jedna dobra žena
u kolibi maloj na ivici sela.
Da dobije sina to je žarko htela.
Neka bude beo ili poput crnca,
makar manji i od biberovog zrnca,
satno da je kraj nje, da ima svog sina.
To joj beše želja najveća, jedina.
I jednoga dana tako se i zbilo:
dobila je dete crnokoso, milo,
pa radosti njenoj nije bilo kraja.
Koliba je njena blistala od sjaja.
Ono što je htela mada beše stekla,
ipak jedna rana srce joj je pekla:
njenoga jedinca Biberče su zvali,
zato što je bio isuviše mali,
a to je za majku bila žalost jaka
da sin bude manji od svojih vršnjaka.
Zato ipak nije živela u sreći:
želela je žarko da poraste veći.
Prolazile tako godine i dani.
Sva su deca rasla ko kruške na grani.
postali mladići. Al gle sudbe klete:
samo je Biberče ostao još dete.
Da li je kasnije porastao veći?
Šta je sa njim bilo? To će bajka reći.


I ČIN

[Braca]