Dušan Kovačević - Lari Tompson

[Braca]

Dušan Kovačević
LARI TOMPSON, TRAGEDIJA JEDNE MLADOSTI

(Show must go on)

LJUDI IZ POZORIŠTA I LJUDI IZ KUĆE:
KATARINA - Upravnica pozorišta. Sve je učinila da predstava "Sirana" bude odigrana. Međutim...
GLUMAC BELI - Osedeo sa 78 godina kad su ga streljali. Nije znao da je do danas samo Prividno živ čovek
STEFAN NOS - nesrećni glumac, čija je privatna drama uvek bila veća od pozorišnih uloga
DRAGAN i DRAGANA NOS - Stefanovi stric i strina, mirni i dobri ljudi, bivši vozači tramvaja
BOJAN i BOJANA NOS - Stefanovi stric i strina, lekari, blizanci Dragana i Dragane
OLIVER i OLIVERA NOS - Stefanovi stric i strina, blizanci Dragana i Dragane, Bojana i Bojane, doleteli supersoničnim helikopterom iz Australije
SAVA i SAVKA - kumovi svih stričeva i strina Stefana Nosa
SPECIJALAC - pripadnik interventnih jedinica ,,za sprečavanje zločina u naglom eskaliranju"
ELEKTRIČAR - radnik Elektrodistribucije. Seče struju i televizijsku seriju ,,Lari Tompson, tragedija jedne mladosti"
POZORIŠNI RADNICI - kao živi i kao glasovi, u međusobnom ratu zbog plata koje nisu primili i ko zna kad će primiti
MALI POZORIŠNI ORKESTAR - sastavljen od glumaca iz predstave Sirana
VELIČANSTVENA PUBLIKA - ,,najbolja na svetu", koja je sve vreme gledala neodigranu predstavu

SKORO VAŽNA NAPOMENA:
Dragan, Bojan i Oliver su braća blizanci, oženjeni sestrama bliznakinjama Draganom, Bojanom i Oliverom. Bilo bi dobro da tri brata i tri sestre ,,igraju" jedan čovek i jedna žena, jer ovaj ,,slučaj" redak je u celom svetu, a među glumcima dosada nepoznat.

PRVI ČIN

Neće biti odigran zbog bolesti glavnog glumca Stefana Nosa. Predstava se odlaže, uz nesebično razumevanje publike, do pauze. A onda ćemo videti šta će dalje biti. Publika je odavno ušla u salu, ali predstava nije počinjala. Dok su se pojedini gledaoci, ljudi slabih živaca, vrteli i meškoljili pitajući se zašto komad ne počinje, zavesa je mirovala kao teška, čelična vrata. Nešto, očigledno, nije bilo u redu, međutim, niko nije znao o čemu se radi. A onda su se, negde iza zavese, negde u pozorišnoj zgradi, začuli glasovi; neko je nešto vikao, galamio, a neko je nekoga pokušavao da smiri. Svađa uoči predstave, koja se u polumraku gledali šta čula kao ,,radio drama", smirila je nervozne gledaoce (ipak se nešto događa!) i uznemirila veliki broj posetilaca, koji su već imali neprijatno iskustvo sa neodigranim predstavama zbog ,,bolesti glum(a)ca, više sile ili tehničkih razloga". Strepeći, pitali su se koje će noćas ,,opravdanje" biti. Dalek je put do pozorišta, a još teži povratak kući posle uzaludne večeri... U publici su se svi smirili kada se zavesa malo pomerila; zaigrala je za trenutak, a nečija glava provirila, po gledala gledaoce i brzo se povukla. neko je, verovatno, proveravao da li je u sali sve u redu. Nije prošlo nekoliko sekundi (tek toliko da se zavesa umiri), kad se ponovo začuše posvađani pozorišni ljudi, ali sad već mnogo bliže i skoro sa svim razgovetno. Publika je pratila nastavak ,,radio drame"; žestoku prepirku neke žene (Upravnice pozorišta) i nekog čoveka (glumca, Belog). Trudeći se da ,,viču tiho", raspravljali su o glumcu koji je ,,ponovo kasnio".

[Braca]

[Braca]