Dušan Kovačević - Sabirni centar

[Braca]

Dušan Kovačević
SABIRNI CENTAR

LIČNOSTI U KUĆI:
MIHAJLO PAVLOVIĆ, profesor u penziji. Blagodaran, tih čovek. Pri kraju života pokušao da osnuje Zavičajni muzej.
TETKA ANGELINA, proživela vek u kući profesorovoj. Podigla Ivana i Sonju.
IVAN PAVLOVIĆ, sin profesora Mihajla. Oduvek bio porodični problem. Takav i ostao.
LEPOSAVA LEPA PEKARKA, prva komšinica. Žena pokojnog Marka pekara.
SIMEUN SAVSKI, berberin od pamtiveka. Majstor brijača i zanovetanja. Profesorov prijatelj od prvog, predratnog brijanja. Brat pokojnog Stevana Savskog Kesera.
JELENA KATIĆ-POPOVIĆ, lekarka, energična i savesna žena. Ćerka čuvenog upravnika Gradske bolnice, pokojnog dr Katića.
PETAR, bivši učitelj. Napustio prosvetiteljsko zvanje i prešao u ,,slobodne arheologe".
BATA KONJ, harmonikaš. Svirao nekad, po svadbama, sa Pokojnim Srećkom Ruzmarmom.

LIČNOSTI U SABIRNOM CENTRU:
Pokojna MILICA PAVLOVIĆ, žena profesora Mihajla. Umrla u najlepšim godinama. Takva i ostala.
Pokojni STEVAN SAVSKI KESER, bivši ratnik, čovek čvrste građe i čvrste misli. Otac pokojnog Janka Savskog, koji je za života činio sve ono što Stevan nije voleo.
Pokojni JANKO SAVSKI, vek proveo za kafanskim stolom. Dva puta napuštao kafanu da vidi kakvo je vreme i treći put kad je umro. Visprena danguba.
Pokojni MARKO PEKAR, umro je od tuge za pekarom, onih godina kada je uvođenje ,,male privrede" bilo daleka budućnost. Strašno ljut na živu ženu.
Pokojni DOKTOR KATIĆ, za života bio nadaleko čuven i cenjen lekar. Taj glas ostao i posle njegove smrti.
Pokojni SREĆKO RUZMARIN, harmonikaš pre i posle smrti. Nadimak ,,Ruzmarin" dobio od silnih svirki po svadbama. Prostodušan i tužan čovek.

I ČIN

l. UMIRANJE PROFESORA MIHAJLA PAVLOVIĆA
(Tokom dvadesetak godina napornog rada i strpljivog izučavanja iskopina ,,daleke provincije" negdašnje Rimske Imperije, profesor Mihajlo Pavlović ispunio je sve delove svoje kuće raznovrsnim i bogatim arheološkim predmetima. Porodična kuća se iz dana u dan pretvarala u pravi arheološki muzej: po policama dnevne sobe, gde su se nekada nalazile knjige, poređane su urne Pokojnika, pronađene u oko stotinak grobova na padmama Dobrave. Ispod urni je, po vrednosti, očuvanosti i značenju, izloženo raznovrsno oruđe, oružje i predmeti iz svakodnevnog života bivših osvajača. Poseban, zastakljeni deo ,,čuva" srebrni nakit i krhke umetničke ukrase ljudi iz drugog ili trećeg veka. U kuću se, zajedno sa svim ovim drevnim predmetima, uselila tišina i hladnoća svojstvena većini muzeja. Kroz širom otvoren prozor, prekriven belom, tkanom zavesom, dopiru jecavi zvuci harmonike. I povici grlatih ljudi koji nešto slave... Sa ulaznih vrata, iz hodnika, oglasi se zvono. Ono prizva iz susedne sobe tetka Angelinu... sićušnu, bogobojažljivu staricu u crnini. Žena, davno zašla u sedmu decemju života, priđe telefonu i podiže slušalicu; taman da se javi, kad je zvono s vrata opomenu da je pogrešila. Tetka se postide sama pred sobom, odmahnu ljutito rukom, kao da joj je već preko glave tih zabuna, spusti slušalicu i izađe u hodnik. Tamo, u polumraku, pozdravi Petra... sredovečnog, koštunjavog čoveka u sivom, dva broja većem i širem odelu. Petar u naručju nosi platneni zavežljaj. Uznemireno se osvrće po dnevnoj sobi. Tetka ga ponudi da sedne, ali on odbi.)

[Braca]

[Braca]

[Braca]